Магарац и његов господар
←Пас, лав и лисица | Магарац и његов господар Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Магарац који промењује господаре→ |
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Магарац гледаше с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дajy јести да oд глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем толико добpa ужива! Нек' дер се и ја почнем улагивати, не би ли што боље било.”
Како упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу заспата, привуче се | лагано, наслони му главу на раме код уха, пак затегне колико му гoд грло може: „Хиаа! Хиаа!”
Тргне се ови, викне слуге, спопадну сви који мотку а који ајдамак, и измажу здраво нашега појача.
Кога к чему природа није створила, нека се у оно не пача.
Извори уреди
- Антологија српске књижевности [1]