Магарац и његов господар
| ←Пас, лав и лисица | Магарац и његов господар Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Магарац који промењује господаре→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Магарац гледаше с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дajy јести да oд глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем толико добpa ужива! Нек' дер се и ја почнем улагивати, не би ли што боље било.”
Како упази једном свођа господара пред кућом на столици у хладу заспата, привуче се | лагано, наслони му главу на раме код уха, пак затегне колико му гoд грло може: „Хиаа! Хиаа!”
Тргне се ови, викне слуге, спопадну сви који мотку а који ајдамак, и измажу здраво нашега појача.
Кога к чему природа није створила, нека се у оно не пача.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.
|