Magarac i njegov gospodar

Magarac i njegov gospodar
Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović
Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.


Magarac gledaše s zavidljivim očima da njegov gospodar toliko milovaše jedno svoje malo pašče, misleći u sebi: „Ja se toliko mučim, vodu i drva noseći, pak jedva toliko mi dajy jesti da od gladi ne poginem; a ona pogan mala sa svojim ulagivanjem toliko dobpa uživa! Nek' der se i ja počnem ulagivati, ne bi li što bolje bilo.”

Kako upazi jednom svođa gospodara pred kućom na stolici u hladu zaspata, privuče se | lagano, nasloni mu glavu na rame kod uha, pak zategne koliko mu god grlo može: „Hiaa! Hiaa!”

Trgne se ovi, vikne sluge, spopadnu svi koji motku a koji ajdamak, i izmažu zdravo našega pojača.

Naravoučenije

Koga k čemu priroda nije stvorila, neka se u ono ne pača.

Izvori

uredi
  • Antologija srpske književnosti [1]


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.