Јерко Шкрипало
Писац: Непознати аутор
Шена осма


Шена осма
Исти и МАРУША мала

МАРУША: Госпо, ну ходите овамо у страњ, да видите како Милета учи Милицу тијештит; привуко се к њој у бадањ и навалио се на њу, да јој не да одахнут, а она небога вика: „Удуши ме!“
ЈЕРКО: Амо, Прхуне, одведи све кмете, и доведите их амо иајбрже! cazzo, које ардишкају срамоте чинит у мојој кући?! Учиниће ми се све блута: веће ие ваља у ону бачву вино улијеват. — Ето, Пера, узми то: умијеш чуват мене, а не умијеш Милицу и пудара.
ПЕРА: Узми ти то! то су од тебе иаучнли: уз каква мештра стоје, таку скулу уче. — о[д] чеса куто, о[д] тега и ручица! ти држиш зле жене, тако су и они по злу посегли. Ако не пушташ те дезертине и не одречеш се тега живота, чинићу да се по свем Дубровнику говори што сам ја, што ли си ти.
ЈЕРКО: Докле ти не пуштиш кундурице и реверенде [часне] рофијане, с којијем си расула сву кућу и све имање, нећу се оставит од аманаца, ер ми није драго, и нека видим ко ће кога надјахат. А ко ми је почео рофијат него те твоје кундурице које те потежу за нос?
ПЕРА: Да буде све то како ти хоћеш! нека видим јеси лп ти властелин од ријечи; ја ћу пустит кундурице, а ти пусти дезертине, и ко кому узмањка од ријечи, да се један другому сподеста [одречеј за живота и запише све своје имање.
ЈЕРКО: По душу моју, Пера, контен сан! да потегнемо скритуру публику [спис јавни], ма без прејудиција од онијех којијем сам тодур и епитрон.

Референце

уреди