Jerko Škripalo3/8
| ←Šena sedma | Jerko Škripalo Pisac: Nepoznati autor Šena osma |
Šena deveta→ |
MARUŠA: Gospo, nu hodite ovamo u stranj, da vidite kako Mileta uči Milicu tiještit; privuko se k njoj u badanj i navalio se na nju, da joj ne da odahnut, a ona neboga vika: „Uduši me!“
JERKO: Amo, Prhune, odvedi sve kmete, i dovedite ih amo iajbrže! cazzo, koje ardiškaju sramote činit u mojoj kući?! Učiniće mi se sve bluta: veće ie valja u onu bačvu vino ulijevat. — Eto, Pera, uzmi to: umiješ čuvat mene, a ne umiješ Milicu i pudara.
PERA: Uzmi ti to! to su od tebe iaučnli: uz kakva meštra stoje, taku skulu uče. — o[d] česa kuto, o[d] tega i ručica! ti držiš zle žene, tako su i oni po zlu posegli. Ako ne puštaš te dezertine i ne odrečeš se tega života, činiću da se po svem Dubrovniku govori što sam ja, što li si ti.
JERKO: Dokle ti ne puštiš kundurice i reverende [časne] rofijane, s kojijem si rasula svu kuću i sve imanje, neću se ostavit od amanaca, er mi nije drago, i neka vidim ko će koga nadjahat. A ko mi je počeo rofijat nego te tvoje kundurice koje te potežu za nos?
PERA: Da bude sve to kako ti hoćeš! neka vidim jesi lp ti vlastelin od riječi; ja ću pustit kundurice, a ti pusti dezertine, i ko komu uzmanjka od riječi, da se jedan drugomu spodesta [odrečej za života i zapiše sve svoje imanje.
JERKO: Po dušu moju, Pera, konten san! da potegnemo skrituru publiku [spis javni], ma bez prejudicija od onijeh kojijem sam todur i epitron.
Reference
uredi
