Јерко Шкрипало3/7
| ←Шена шеста | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена седма |
Шена осма→ |
ТВРДОКУР: Ти помага’, тежак ти је ови конич, колико да је вас тијес у њему! ја цијењу се и он напио маста ко и ми! са[д] ћу ринут њим — толико ми је дотрудио.
ПРХУН: Ја ти вељу, носи га добро; ако га метну, отиде ти глава зањ &.
ПЕРА: Амо, Прхуне, амо, Тврдокуре! Куд носите ти конич? Ставите га ту најбрже, прије нег сам врага учинила од вас.
ПРХУН: Госпо, носимо га у запостатице, тако је госпар наредио.
ПЕРА: Курвин манигодо, то ја не знам што си намислио? Сад га метни ту најбрже!
ТВРДОКУР: На, госпо; кад хоћ да га вржем ја ћу га врћ, а по ране боре бјеше ми и додијо.
ЈЕРКО: Ајмех, ајмех! увриједили сте ме у фонтањелу [малу чесму]! сад душу пустих!
ПЕРА: Је ли, смрдећи псе од ништа? Спијавала сам те кроз сорту од пода све што мислиш; ма ти неће реушкат, да се знаш ту мртав протегнут, зановештино једна!
ЈЕРКО: Ти си враг ти си сотона? ти си антнкрс, ти си Лучифер! што ћеш од мене? пођ’ с врагом!
ПЕРА: Пођи ти с тисућу, махниче од верига! Што ће ријети властели, кад обазнаду твој оваки живот? скартаће [избрисаће] те и изагнат из вијећа!
ЈЕРКО: На ти за ти глас рог, несмотрни дундурило! Веће нећу с тобом стат ни живјет, враже инкарнани [прави]! учинићу с тобом диворцијо [развод] а довестит вас бурдно у кућу; а ти останн с оном кућом обореном уз Проваљену улицу и с оне десет долац земље над градом под Бргатом, на којијех не може ни чепчег родит, што ми си донијела у прћију.
ПЕРА: Лудоријо, веће ваља моја галантарија [финоћа], бидзарија [живахност] и грација [милина] него све твоје имање.
Референце
уреди
