Јерко Шкрипало1/3
| ←Шена друга | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена трећа |
Шена четврта→ |
ЈЕРКО: О, о! Пођи с врагом! бог ти ме скапуло од ње; cazzo [к...ц] не да ми нигђе нога развестит: свуд за мном, свуд ме тражи, свуд ме спијава, свеђ ми гринта, а нада све у њој велик свјет и велике кoнсулте [савјети]; и зато ономадне, идући у Шумет, навлаш сам је био усадио на маску пруцавицу, једа њом баци низ Кoнo, и per vita mia бјеше се јо’ потакла нога, ма се опет валента — види се и враг је помага! Е, е, ма нека захвали богу за ону нову узду коју су ми донијели кад сам био кнез дечембра. Ма ја знам што ћу учинит: први пут дође са мнои у Конавле, ставићу је на ону омброзу [плахирну] сјерепиту [?] Луке Пестоша, нашега кмета из Мрдоља, и повестићу је на највише пречипицијо [урвину] од Љуте, нека њом врже у ријеку — веће ми је моском прокопала! Што? да ми није мојијех аманаца, с којијем се тратењам и отегнем, гучула би ми ш њом пала.
Референце
уреди
