Јерко Шкрипало1/4
| ←Шена трећа | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена четврта |
Шена пета→ |
ПРХУН: Госиару, ја сам их зво; ето ти ободвојица иду: ево их мало ниже потока.
ЈЕРКО: Добро, добро, још је рано. — Ну ми сад, мој драги Прхуне, пођ’ ми у Кате, моје старе аманце, — оно је Лопутка, ш њом се знам још кад сам био viceconte delle tre isole [поткнез трију острва], и ш њоме ми веће нађи начии како ћу се ш њом вечерас састати и говорит кријући од оне деведушнце змије пепељухе моје жене.
ПРХУН: Госпару, ја сам човјек и дут и коват; ма без добра пива и бокуна не шљи на посо твога Прхуна.
ЈЕРКО: Orsù, mora l' avarizia [дедер, нека умре скупост]! по читаћу те da prencipe [као кнез], само ти мени оправи da valentomo [као ваљан човјек], а на ти за капару два днара.
ПРХУН: Хвала ти; ма ме су токали четири, ма се контентам н од два. Ну дошла ми је на памет једна фина инвенцијон [мисаој за отит у Кате: финга’ да ћеш поћ пухе ловит. Ти ћеш носит бањестар а ја зубљу, и чинићу да те дочека Кате под орахом на води, дје ћеш се ш њом састат; ја ћу вам свијетлити и држат батуту [типар], а ви ћете се играт нека ’е мени!
ЈЕРКО: Ах, ах, маријолу! делекта ме та од пуха! Ма, cazzo, оно под орахом говоре да се виле купе — страх ме да ми што не учине.
ПРХУН: Госпару, ја ћу бит с тобом; гдје сам ја не смиједу ни присмрдјет.
ЈЕРКО: Пођи ти збогом: ма ми чини прије вечера ш њом говорит, ја ћу заговарат запостата, и потежи се.
ПРХУН: Муч’, муч’, овос ти и запостата и пудара. (Иде.)
Референце
уреди
