Jerko Škripalo1/4
| ←Šena treća | Jerko Škripalo Pisac: Nepoznati autor Šena četvrta |
Šena peta→ |
PRHUN: Gosiaru, ja sam ih zvo; eto ti obodvojica idu: evo ih malo niže potoka.
JERKO: Dobro, dobro, još je rano. — Nu mi sad, moj dragi Prhune, pođ’ mi u Kate, moje stare amance, — ono je Loputka, š njom se znam još kad sam bio viceconte delle tre isole [potknez triju ostrva], i š njome mi veće nađi načii kako ću se š njom večeras sastati i govorit krijući od one devedušnce zmije pepeljuhe moje žene.
PRHUN: Gosparu, ja sam čovjek i dut i kovat; ma bez dobra piva i bokuna ne šlji na poso tvoga Prhuna.
JERKO: Orsù, mora l' avarizia [deder, neka umre skupost]! po čitaću te da prencipe [kao knez], samo ti meni opravi da valentomo [kao valjan čovjek], a na ti za kaparu dva dnara.
PRHUN: Hvala ti; ma me su tokali četiri, ma se kontentam n od dva. Nu došla mi je na pamet jedna fina invencijon [misaoj za otit u Kate: finga’ da ćeš poć puhe lovit. Ti ćeš nosit banjestar a ja zublju, i činiću da te dočeka Kate pod orahom na vodi, dje ćeš se š njom sastat; ja ću vam svijetliti i držat batutu [tipar], a vi ćete se igrat neka ’e meni!
JERKO: Ah, ah, marijolu! delekta me ta od puha! Ma, cazzo, ono pod orahom govore da se vile kupe — strah me da mi što ne učine.
PRHUN: Gosparu, ja ću bit s tobom; gdje sam ja ne smijedu ni prismrdjet.
JERKO: Pođi ti zbogom: ma mi čini prije večera š njom govorit, ja ću zagovarat zapostata, i poteži se.
PRHUN: Muč’, muč’, ovos ti i zapostata i pudara. (Ide.)
Reference
uredi
