Jerko Škripalo1/3
| ←Šena druga | Jerko Škripalo Pisac: Nepoznati autor Šena treća |
Šena četvrta→ |
JERKO: O, o! Pođi s vragom! bog ti me skapulo od nje; cazzo [k...c] ne da mi nigđe noga razvestit: svud za mnom, svud me traži, svud me spijava, sveđ mi grinta, a nada sve u njoj velik svjet i velike konsulte [savjeti]; i zato onomadne, idući u Šumet, navlaš sam je bio usadio na masku prucavicu, jeda njom baci niz Kono, i per vita mia bješe se jo’ potakla noga, ma se opet valenta — vidi se i vrag je pomaga! E, e, ma neka zahvali bogu za onu novu uzdu koju su mi donijeli kad sam bio knez dečembra. Ma ja znam što ću učinit: prvi put dođe sa mnoi u Konavle, staviću je na onu ombrozu [plahirnu] sjerepitu [?] Luke Pestoša, našega kmeta iz Mrdolja, i povestiću je na najviše prečipicijo [urvinu] od Ljute, neka njom vrže u rijeku — veće mi je moskom prokopala! Što? da mi nije mojijeh amanaca, s kojijem se tratenjam i otegnem, gučula bi mi š njom pala.
Reference
uredi
