Liječnik i za nevolju — Le Médecin malgré lui/20

Liječnik i za nevolju
Писац: Молијер
Šena deseta


Šena deseta
Džono, Anica, Kata, Luka, Reno, Petar i Dživa

 
Džono: Gosparu, vidite Džona prid vašijem očima, koji je došo za pridat vam Anicu u vaše ruke. Mi smo bili namislili obodvojica uteć tja zajedno i oženit se; ma ova naša sprava dala nam je način da se skladnije podne­semo. Ja ne pretendžam ukradom dizat vam vašu kćer, nego hoću bit je primio iz vašijeh ruka. Ovo što ću vam rijet, gosparu, jes da ovezijem časom primio sam knjige u kojijem sam razumio da mi je umro dundo i ostavio me èrēda od svijeh nj ego vi j eh dobara.
Reno: Gosparu, arajdavam se na tvoju skladnos i s velikijem veseljem davam ti moju kćer.
Petar: Liječnik se rasprti vrlo!
Dživa: Pokli ne imaš bit obješen, zahvali mi što si izišō bit liječnik, er sam ja koja sam nastojala za dobavit te te časti.
Petar: Tako je, ti si koja si nastojala za dobavit me, ne znam sad napa­met, koliko dobrijeh štapa po škini.
Džono: Toliko je na dobro izišlo da ne imaš uzroka za iskat nikakve osvete.
Petar: Praštam ti i bate i sve za ono što si me ovako na visoko uzdigla. Ma se spravi odsad unaprijeda s velikijem obzirom i rispetom prohodit sa mnom, s jednijem čoekom od moje vrste, i misli da od rabije i ijeda jednoga liječnika imaš se vele veće strašit nego možeš igda u tvojoj pameti dohitit.

Svrha od Liječnika i za nevolju.

 


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.