Liječnik i za nevolju — Le Médecin malgré lui/19

←Šena osma

Liječnik i za nevolju Писац: Молијер Šena deveta

Šena deseta→

Šena deveta

Dživa, Petar i Luka

 
Dživa: Moj Bože! koliko sam iztrudila za uporaviti ovu kuću. (Luci) Re­ci mi malo, ako znaš, što je od onega liječnika na koga sam vas naputila?
Luka: Evo ga ovdi. Sad će, do moje glave, na vješala.
Dživa: Kako? moj muž na vješala! Ajmeh! što je, crna, učinio za bit obješen.
Luka: Činio je da dignu kćer našemu gosparu.
Dživa: Ajmeh! moj dragi Pero, je li istina da imaš bit obješen?
Petar: Eto vidiš. Ah!
Dživa: I pustit ćeš da te objese prid toliko čeljadi?
Petar: Da što hoćeš da učinim?
Dživa: Àlmānko da si bio dospio posjeć ono gore što smo afiktali i skupio ono drvaca, ne bi mi se ni tolika tuga sada dogodila, ne bi ni polovicu oćutjela.
Petar: Ukloni se, ženo, duše ti, er mi cijepaš srce nadvoje.
Dživa: Ne, ne, hoću stat, moj Pero, za pomoć te da se ne strašiš umrijet, i neću te ostavit dokle god te ne vidim da visiš.
Petar: Ah!
 

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.