Лијечник и за невољу — Ле Мéдецин малгрé луи/20
| ←Шена девета | Лијечник и за невољу Писац: Молијер Шена десета |
Џоно: Госпару, видите Џона прид вашијем очима, који је дошо за придат вам Аницу у ваше руке. Ми смо били намислили ободвојица утећ тја заједно и оженит се; ма ова наша справа дала нам је начин да се складније поднесемо. Ја не претенџам украдом дизат вам вашу кћер, него хоћу бит је примио из вашијех рука. Ово што ћу вам ријет, госпару, јес да овезијем часом примио сам књиге у којијем сам разумио да ми је умро дундо и оставио ме èрēда од свијех њ его ви ј ех добара.
Рено: Госпару, арајдавам се на твоју складнос и с великијем весељем давам ти моју кћер.
Петар: Лијечник се распрти врло!
Џива: Покли не имаш бит објешен, захвали ми што си изишō бит лијечник, ер сам ја која сам настојала за добавит те те части.
Петар: Тако је, ти си која си настојала за добавит ме, не знам сад напамет, колико добријех штапа по шкини.
Џоно: Толико је на добро изишло да не имаш узрока за искат никакве освете.
Петар: Праштам ти и бате и све за оно што си ме овако на високо уздигла. Ма се справи одсад унаприједа с великијем обзиром и риспетом проходит са мном, с једнијем чоеком од моје врсте, и мисли да од рабије и иједа једнога лијечника имаш се веле веће страшит него можеш игда у твојој памети дохитит.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|