Herceg Vladislav/41
| ←Dvanajsti prizor | Herceg Vladislav Pisac: Jovan Subotić PRVI PRIZOR |
Drugi prizor→ |
PETO DEJSTVO
Dvorana u dvoru hercegovom.
PRVI PRIZOR
Knez Vukac i knez Sanko uđu.
KNEZ VUKAC:
Je li ovde sve u redu, kneže?
KNEZ SANKO:
K’o što vidiš.
KNEZ VUKAC:
A zva li knezove?
KNEZ SANKO:
Svi ćedu se odmah sakupiti.
KNEZ VUKAC (poćutivši):
Ču l’ ti noćas ono urlikanje?
KNEZ SANKO:
Nisam čuo, ni kako sam zasp’o.
KNEZ VUKAC:
A ja celu noćcu ne trenuh ti.
KNEZ SANKO:
Krivi sebe, što mnogo večeraš.
KNEZ VUKAC:
Šal’ se, dugo i onako nećeš.
KNEZ SANKO:
Imaš opet savet na prodaju?
KNEZ VUKAC:
Daj ti meni, ako kakav znadeš,
Dobro ću ti za njega platiti.
KNEZ SANKO:
Gledaj gdegod te se dobro opij,
Pa ćeš spavat’, k’o da te zaklaše.
KNEZ VUKAC:
Da mi možeš gde otrova naći,
Pa da zaspim, da se ne probudim!
KNEZ SANKO (gledi ga):
Šta je tebi ?
KNEZ VUKAC (maše glavom):
Neće dobro biti!
KNEZ SANKO:
Da si spav’o, rek’o b’, prisnelo ti s'.
KNEZ VUKAC:
Da sam spav’o, bar bi bio miran.
KNEZ SANKO:
Da ti s’ nije štogođ priviđelo?
KNEZ VUKAC:
Uši, uši, — nisu oči krive!
Voleo bih vidit’ i đavola,
Nego čuti, što sam —
KNEZ SANKO:
Šta si čuo?
KNEZ VUKAC:
Herceg nam je puno neveseo —
KNEZ SANKO:
Ta strica je onomad ukop’o.
KNEZ VUKAC.
Celu noć je obučen prebdio,
Sve pišuću i uređujući.
KNEZ SANKO:
Valjada će kuda putovati.
KNEZ VUKAC:
Nedaj Bože kud je naumio!
KNEZ SANKO:
Ili kazuj ili ne počinji;
Presede mi ono malo šale,
Kako glediš, kako li se mrčiš.
KNEZ VUKAC:
Juče dobi od sultana pismo.
To mu nismo baš otrova dušu.
KNEZ SANKO:
A što da ga ma šta tako smuti
Posle one preslavne pobede.
I danas mi, kneže, srdce igra.
Kad pomislim kako strsmo Turke.
KNEZ VUKAC:
Jesmo, kneže, slavno ih slomili.
Al’ im jednu vojsku potukosmo,
A s' tri druge sad na nas dolaze.
KNEZ SANKO:
Al’ i od nas svak tri srdca dobi. —
KNEZ VUKAC (sluša):
Čuješ? To je njegov korak! ćuti!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.
|