Sreća i ljudi/12
| ◄ JEDANAESTA POJAVA | DVANAESTA POJAVA | TRINAESTA POJAVA ► |
DVANAESTA POJAVA
ROKSA i PREĐAŠNjI
ROKSA (s varjačom u ruci, začuđeno): A šta je to!?
EVICA (igra): Gotovo cirkus!
ACA (svira): Il’, bolje, menežerija!
ROKSA (krsti se): O, deco, al’ ste đavoli! A ja čujem da svira... svira; kažem, baš blizu. Gde li je to? mislim se, kad eto!... Nego ’ajte ovamo, da vam se ne hladi kafa. (Svi staju).
EVICA: To je divota... ta kava vredi... No?
ACA (brzo): Sto hiljada dinara.
ZORKA: Čitav groš.
EVICA (raskalašno): Carigrada, Carigrada, dragi moji. Napred! (Gura Zorku, koja se jedva kreće, napred).
ACA: Ovo ti je gospodski: igra, pesma... ništa se ne radi, i najposle užina... Napred! (Za se). A ova se pravi kao da je ona dobila sto hiljada dinara!
ROKSA (odlazi): ’Ajte!... ’Ajte,deco moja... ja sam sipala već.
EVICA i ACA: Napred! (Odlaze, Evica vodi Zorkusa sobom).
|