Срећа и људи/12

ДВАНАЕСТА ПОЈАВА

ДВАНАЕСТА ПОЈАВА

РОКСА и ПРЕЂАШЊИ

РОКСА (с варјачом у руци, зачуђено): А шта је то!?
ЕВИЦА (игра): Готово циркус!
АЦА (свира): Ил’, боље, менежерија!
РОКСА (крсти се): О, децо, ал’ сте ђаволи! А ја чујем да свира... свира; кажем, баш близу. Где ли је то? мислим се, кад ето!... Него ’ајте овамо, да вам се не хлади кафа. (Сви стају).
ЕВИЦА: То је дивота... та кава вреди... Но?
АЦА (брзо): Сто хиљада динара.
ЗОРКА: Читав грош.
ЕВИЦА (раскалашно): Цариграда, Цариграда, драги моји. Напред! (Гура Зорку, која се једва креће, напред).
АЦА: Ово ти је господски: игра, песма... ништа се не ради, и најпосле ужина... Напред! (За се). А ова се прави као да је она добила сто хиљада динара!
РОКСА (одлази): ’Ајте!... ’Ајте,децо моја... ја сам сипала већ.
ЕВИЦА и АЦА: Напред! (Одлазе, Евица води Зоркуса собом).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.