Срећа и људи/13

ТРИНАЕСТА ПОЈАВА

ТРИНАЕСТА ПОЈАВА

ГАЗДА-МАРКО (улази плашљиво и загледа око себе): Да ли ће кога бити у овој кући ? (Сам себе грди). А кажем ти ја, није му време сад ићи, а ти ’оћеш... Ето ти сад! (Загледа по соби). Их, ал’ се окућио мој Макса! (Чуди се). Гле ово сад? (Показује на орман). Ко му зна за шта је све оно онде! А таква су ти господска посла... триста чинија за једну оку воде, па опет сви жедни... Што је био једном неки поп-Павле, па отишао владици, а владика њему пружи, каже, нешто као огледалце лије, сапун ли је, и вели: «Дед’ пуши, попо!» А поп Павле мрдну и овако и онако, не може се, види, с гвожђа пушити. Шта ће, вели, кукавац с оним, на тек рече владици: «А где се, вели, свети оче, ово пали?» А владика се, каже, насмеја, па засече ноктом у једну резотину, те преполови ту муку, а унутра дуван као смиље. После прича поп-Павле: од срамоте једва нађох кваку на вратима... (Загледа даље). Не бих ти се ни ја у овоме умео наћи, као мува у паучине. (Угледа вергле). А какве ли су му оно ногаре и оно... сандук ли је?... шта ли је? Гле, па као чекрк!... Бога ми ће ово бити нешто за конце, само где су му цевке ?(Узме за држаљу од вергле). На коју ли му се страну окреће? Да ли на леву, или на десну? (Окрене. Вергле засвира, а он се уплашено тргне). Ето ти сад?... Ама, брате, само пипнух, само тек овако...

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.