Smrt Stefana Dečanskog/21
DEJSTVO ČETVRTO
(Polje kod Nerodimlje)
1.
DUŠAN (u oklopima stupi): Zdravstvuj mi, zemljo, sreća te ljubila, u tebi sam krasne dane detinjstva provodio; nevinim predat zabavama nisam osećao plamen junaštva i čestoljubija; a ni naklonost prolivati krv ljudi nevinih. Grozni prst sudbine kao da počiva nad lozom Nemanjinom. Stevan Prvovenčani imao je raspru sa bratom svojim Vukom; Radoslava otera u Dubrovnik brat mu rođeni Vladislav; Urošu preote krunu sin njegov Dragutin; Milutin je sina zbog krune oslepio, i protiv toga sina, a rođenog mi oca, ja se podigoh da novim primerom pokažem kako se kruna u Srbiji dobija, i kako pomazane glave treba da se staraju za spokojstvo naroda i napredak njihov! (Prekrsti ruke i pusti se u uninije).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|