Смрт Стефана Дечанског/21
ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО
(Поље код Неродимље)
1.
ДУШАН (у оклопима ступи): Здравствуј ми, земљо, срећа те љубила, у теби сам красне дане детињства проводио; невиним предат забавама нисам осећао пламен јунаштва и честољубија; а ни наклоност проливати крв људи невиних. Грозни прст судбине као да почива над лозом Немањином. Стеван Првовенчани имао је распру са братом својим Вуком; Радослава отера у Дубровник брат му рођени Владислав; Урошу преоте круну син његов Драгутин; Милутин је сина због круне ослепио, и против тога сина, а рођеног ми оца, ја се подигох да новим примером покажем како се круна у Србији добија, и како помазане главе треба да се старају за спокојство народа и напредак њихов! (Прекрсти руке и пусти се у униније).
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|