Skenderbeg/6
b.
MURAT, SKENDERBEG
MURAT: Zdrav si, Skenderbeže!
SKENDERBEG (koji je usplahiren): Zdravlje nek služi našemu caru, od koga nam zraci sijaju.
MURAT: Ti si nešto zamišljen bio?
SKENDERBEG: Kad se nema važnijega posla, mora čovek i da misli!
MURAT: Pravo veliš. No biće posla i suviše. Od kada si kod mene — pamtiš li, kad si ono došao?
SKENDERBEG: Kao kroz san opominjem se.
MURAT: Davno je i bilo. E, kako sam te video, odmah sam te omilovao. „Ovaj će mi biti sin," mislio sam.
SKENDERBEG: I zar nisam bio? Oca ne pamtim, al' ne verujem da bi mi činio više, nego ti što si.
MURAT: Jest! Činio sam ti, i činiću, u toliko više, što ti je, kako čujem, roditelj preminuo.
SKENDERBEG: Preminuo?
MURAT: Sad bi trebalo da ti ideš na njegovo mesto.
SKENDERBEG (motri ga u oči): Zar sam ti postao dosadan?
MURAT: Meni nisi, al' si ti njegov sin, i sam ćeš voleti da stupiš mesto njega.
SKENDERBEG: Ja ne poznajem drugog oca osim tebe. Ti si me odhranio i vaspitao, učinio pašom i dao si mi svaka blaga. Više imam kod tebe, nego da si mi rođeni otac.
MURAT: I ti ne bi pošao u Albaniju?
SKENDERBEG: Ako zapovediš, moram slušati; samo ti to kažem da će mi teško biti rastati se od moga Mehmeda.
MURAT: E vala! Sad si moje dete. Ostani kod mene, tako mi vere, nećeš se kajati. — Je l' ti kazivao Mehmed za rat s Madžarima?
SKENDERBEG: Jeste, i to nas je obojicu obradovalo.
MURAT: Celom ovom vojskom upravljaćeš ti, tako je moja volja. Od tebe nemam ni hrabrijega ni veštijega vojvode.
SKENDERBEG: Što god mi sile dopuste, sve ću činiti za slavu našu.
MURAT: Za slavu našu; tako je, ja te ne odlučujem od moga Mehmeda i od moje Atime.
SKENDERBEG (pretrne): Atime?
MURAT: Skoro ćeš se uveriti; no evo je same. Skenderbeg (za sebe). O Bože!
|