Скендербег/5
5.
ВРАЊАНИН, пређашњи
ВРАЊАНИН: Ево ме, Ђорђе! Јеси ли опет сам? (Скендербег хода силно по соби).
ВРАЊАНИН: Ти си неспокојан.
СКЕНДЕРБЕГ: Чујеш, Врањанине, ми се справљамо на Сибињанин Јанка.
ВРАЊАНИН: Опет на Маџаре?
СКЕНДЕРБЕГ: Ја ћу по свој прилици наименован бити ¬за предводитеља ове силне војске, која ће крв браће христијана проливати.
ВРАЊАНИН: Па шта си намислио?
СКЕНДЕРБЕГ: Да освојим Маџарску и за награду да иштем Албанију од Мурата.
ВРАЊАНИН: И да себи живот прекратиш.
СКЕНДЕРБЕГ: Како прекратим?
ВРАЊАНИН: Као Станиша и Репошија. Зар ти мислиш да ће те Мурат миловати, као и досад, ако му земљу својих дедова заиштеш?
СКЕНДЕРБЕГ: Ја мислим.
ВРАЊАНИН: Еј, како си лаковеран! Ко мисли давати, тај и не отима. Зар се Мурат с Маџарима бије да им опет да, што им буде отео? Ту не треба много разбијати главу, само ти се каже.
СКЕНДЕРБЕГ: Тужан Скендербеже! Дакле никакве помоћи за мој бедни народ?
ВРАЊАНИН: Ја бих знао једно средство, ако би ме хтео послушати.
СКЕНДЕРБЕГ: Говори, друже, увек си ми мудар био.
ВРАЊАНИН: Ви се спремате на Сибињанин Јанка. Јанко је јунак велики и муж благородан. Ступи с њиме у пријатељство, упропасти војску цареву, па ћеш добити што год желиш.
СКЕНДЕРБЕГ: То другим речима значи да изневерим Мурата, је ли, Врањанине?
ВРАЊАНИН: То су моје мисли.
СКЕНДЕРБЕГ: Не могу, брате. Издајство је подлост, отров за јунака.
ВРАЊАНИН: Мој Ђорђе, добро ја знам чувати јунака част и славу; али за љубов отаџбине своје никаква жртва није велика. Зар би се ти размишљавао за своју земљу живот изгубити?
СКЕНДЕРБЕГ: Изгубити? Сто живота да имам, сваки бих драговољно за срећу мога народа положио. Али нећу да ми се рекне: Скендербег је поступао као подли разбојник, а не као јунак; изневерио свога благодеја; преварио војску, част своју за навек окаљао.
¬ВРАЊАНИН: Не сумњам, Ђорђе, да неће ко и тако говорити, коме је свеједно, било Албаније на свету, ил' не било, био твој народ срећан ил' злосрећан. Но ми Албанези нећемо тако размишљавати, него велимо: Мурат је завладао земљом нашом на превару; народ мучио и угњетавао, и ми не имадосмо силе да јарам овај збацимо. Наш Скендербег употреби начин исти, који и Мурат, земљу ослободи и ми се налазимо срећни; докле год ову срећу уживали будемо, донде ћемо спомињати Скендербега као нашега избавитеља; славићемо његово име у весељу и задушницама. Шта мислиш која је похвала боља: ова од својих, или прва од туђинаца?
СКЕНДЕРБЕГ: Јест, ви се веселите, а Скендербег крије очи пред светом што је учинио.
ВРАЊАНИН: Један курјак навадио се био на неко стадо, и кад год му је воља била, ишао и гњавио кога је хтео. Јарац један саветује овцама да покрију неку рупу, која се ту налазила и кад курјак опет пођ? у лов, пропадне унутра, и види да ће ту живот изгубити. Сад почне викати из рупе да је то издајство од јарца, да он, ако је јунак, на мејдан изађе, а не тако пустајиски с њиме поступа. Шта мислиш хоће ли ко дати курјаку за право?
СКЕНДЕРБЕГ: Неће, Врањанине.
ВРАЊАНИН: Видиш, у то се положење постави и ти. Мурат је курјак, а ми смо овце. Спаси нас, усрећи нас, 'Борђе!
СКЕНДЕРБЕГ (ухвати га за руку): Врањанине, мили друже! За спасење мога народа све ћу жртвовати и част код људи, ако је част ком јунаку милија него мени. Отиди управо Сибињанин Јанку и поздрави га лепо од мене; усред боја нек' се нада да ћу уступити; а кад Скендербег натраг уступи, ни једнога неће бити, који ће остати на бојишту.
ВРАЊАНИН: 'Ђорђе, то је мудро смишљено.
СКЕНДЕРБЕГ: Језгро турске војске биће сатрвено у један дан. После тога отићи ћу у Албанију, сложићемо се с јунаком од Сибиња града и с Божијом помоћу стераћемо непријатеља опет у таму од куда је дошао.
ВРАЊАНИН: О, Боже! Нисам узалуд овај пут предузео.
СКЕНДЕРБЕГ: Иди, не оклевај! Поздрави Јанка лепо од мене. Кажи да Скендербег ступа с њиме у пријатељство, па ће доста бити.
ВРАЊАНИН: О, Ђорђе, с каквим весељем чуће овај глас твоја мати и цела земља епирска!
СКЕНДЕРБЕГ: До одсудне битке забрањујем ти словца томе говорити. Један Јанко нека зна и нико други. Разбираш ли, мудри Врањанине?
ВРАЊАНИН: Знам шта хоћеш тиме да кажеш. Не брини се, ја сам пошао да помогнем, а не да кварим. Остај ми с Богом, Ђорђе, Бог нека ти у помоћи буде! Скендербег (загрли га). Бог и наши светитељи. С Богом ми пошао, брате, и здрави се видели. (Врањанин одлази).
СКЕНДЕРБЕГ: О, Боже, у твоје име почињем оваку важну ствар. Ако ми намера не ваља, или ће убитачна бити за народ мој, одврати ме од ових мисли, дај ми другу памет, или учини да ми се неодолиме препоне на пут ставе. Све ти можеш, о велики Боже, и у тебе је извор свакога блага.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|