Rodoljupci/34
Pozorje peto
SMRDIĆ napred, potom ŠERBULIĆ, stupe
SMRDIĆ: Šta ste se toliko s tim razgovarali?
ŠERBULIĆ: Čisto mi je sramota kazivati.
SMRDIĆ: Zar je tako zlo?
ŠERBULIĆ: Zlo nije, nego ...
SMRDIĆ: Šta je, dakle?
ŠERBULIĆ: Čudna stvar. Radi se da prodamo Vojvodinu.
SMRDIĆ: Kakav bi bio taj nevaljao čovek koji bi svoju Vojvodinu izdao.
ŠERBULIĆ: I ja tako kažem.
SMRDIĆ: Zar smo mi zato krv prolivali?
ŠERBULIĆ: Tako je.
SMRDIĆ: I toliko stradali.
ŠERBULIĆ: Već to bog jedan zna!
SMRDIĆ: Pa kako vam dođe ta podlost do ruke?
ŠERBULIĆ: Sam ne znam šta ću o tome da mislim. Taj što sam s njime govorio iz Sombora je, i kaže da od naše Vojvodine neće biti ništa.
SMRDIĆ: To smo odavno mogli znati.
ŠERBULIĆ: Kaže da se jedno prošenije na cara potpisuje, u kome Srblji sami priznaju da nas je malo i da za nas nije Vojvodina.
SMRDIĆ: E, gledaj ti šta kod nas neće biti! I Srblji to potpisuju!
ŠERBULIĆ: Ko potpiše, dobije pedeset dukata u zlatu.
SMRDIĆ: Šta, šta? Otkud toliki novci?
ŠERBULIĆ: Kaže da se unapred plaća.
SMRDIĆ: Ali toliki ljudi! To će mnogo izneti!
ŠERBULIĆ: E, svima se ne daje potpisivati, nego samo koji su bili u odboru.
SMRDIĆ: No, tako je već mogućno.
ŠERBULIĆ: Pa šta mislite?
SMRDIĆ: Ja mislim, ako to car 'oće, ono će i tako biti; zato je bolje potpisati.
ŠERBULIĆ: Tako i ja mislim. Neka donese, dakle, da potpišemo.
SMRDIĆ: Vi ne možete potpisivati.
ŠERBULIĆ: Zašto?
SMRDIĆ: Kad niste bili u odboru.
ŠERBULIĆ: Vama je poznato da sam bio naimenovan.
SMRDIĆ: Ali nije došlo u protokol.
ŠERBULIĆ: Reč predsednikova vredi kao i protokol.
SMRDIĆ: Ja ne znam da li je to tako?
ŠERBULIĆ: Baš i kad ne bi bilo, ko će raspitivati jesam li ja bio člen, kad moje ime
među tolikima stoji?
SMRDIĆ: To je istina, ali znamo mi.
ŠERBULIĆ: Pak zar bi vi mene izdali? Mi stari prijatelji!
SMRDIĆ: Dobro, samo da ne okrive nas.
ŠERBULIĆ: Ja ću potpisati nasamo, pak posle neka traže kad izvučem novce.
SMRDIĆ: Zakrpa je lepa.
ŠERBULIĆ: Kako da nije, osobito sad gde smo toliko stradali od prokleti' Madžara.
SMRDIĆ: 'Ajde da saopštimo Žutilovu, da vidimo šta će on reći.
ŠERBULIĆ: E, on će jedva dočekati, kako je lakom.
SMRDIĆ: Bogme, on se dobro pokrpi.
ŠERBULIĆ: Kad ga pre tri godine isteraše iz službe, mal' ne skapa od gladi; žena i deca rđavo odeveni. A sad, jeste li videli kako se nose?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|