◄   5. Позорје 6. 7.   ►

Позорје шесто


ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ


ГАВРИЛОВИЋ: Ми тамо-онамо, па опет заједно. Тако је кад се нема шта радити.

ШЕРБУЛИЋ: С вама и јест пријатно састајати се.

ГАВРИЛОВИЋ,: Е, не треба све опет мак на конац узимати. И мени се чини, ви имате нешто тајно између себе.

ШЕРБУЛИЋ: Шта би имали тајно? (Намигује на Смрдића.)

ГАВРИЛОВИЋ: Та издалека гледам како сте се нешто забунили.

ШЕРБУЛИЋ: Забунили смо се што ти Руси једанпут не сврше, него седимо на трошку.

ГАВРИЛОВИЋ: Ја чујем да ће се сваком платити дијурна који је избегао.

ШЕРБУЛИЋ: И треба да се плати. Нисмо ми бесни да се потуцамо.

ГАВРИЛОВИЋ: Но ову ће дијурну само они добити који се одрекну Војводине.

СМРДИЋ: Како би то било?

ГАВРИЛОВИЋ: Тако се говори.

ШЕРБУЛИЋ: Па 'оћете ли се ви одрећи?

СМРДИЋ: Као да ту треба много сумње.

ГАВРИЛОВИЋ: Ја ћу онако поступити као што чине родољупци. Ваљда ћу и ја доћи у число њихово.

ШЕРБУЛИЋ: Никад ни довека. Који је био лане мађарон, тај ће се као такав и подерати.

ГАВРИЛОВИЋ: А који је родољубац, тај може чинити што 'оће, је л' те?

СМРДИЋ: Родољубац не може друго радити него што је родољубиво.

ГАВРИЛОВИЋ: Кад бих вас о противном уверио? ... Али ево наших земљака. Нешто је Лепршић весео.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.