Protekcija (komedija u pet činova)/56
XI
SAVA SAVIĆ, MOMAK
SAVA SAVIĆ
(Poleti momku u susret čim ovaj naiđe): Stanite! Vi me morate čuti! Oni vele da je moja žena bila ovde?
MOMAK: Jeste, bila je jedna žena.
SAVA SAVIĆ: A, dakle, bila je? Bila je, dakle, moja žena? To je krasno, to je lepo! Gospođa Savićka, gospođa Save Savića? Je l’ crnomanjasta, je l’ plava, je li lepa, je li ružna gospođa Save Savića?
MOMAK: Ništa vam ja ne znam, znam samo to da je bila jedna žina.
SAVA SAVIĆ: Pa kako izgleda ta gospođa, molićemo?
MOMAK: Onako omalena...
SAVA SAVIĆ: Aha, omalena, gospođa Save Savića, omalena. Pa šta još o njoj znate, molim vas?
MOMAK: Ništa više! Znam samo to da sam tu gospođu viđao i jutros kad sam nosio pismo jednom gospodinu u Kosmajsku ulicu.
SAVA SAVIĆ: Aha, Kosmajska ulica? Dakle tamo stanuje gospođa Save Savića?
MOMAK: Da Kosmajska ulica, ali ja više ništa ne znam.
SAVA SAVIĆ: Ne morate ništa ni da znate, jer i ja ništa ne znam. Dakle, omalena, Kosmajska ulica, je l’ te?
MOMAK: To je sve što znam i ništa više, čak ne znam ni da je to vaša žena.
SAVA SAVIĆ: To ne znam ni ja. Ali sad ćemo videti, jesam li ja uopšte čiji muž? Dakle, Kosmajska ulica, broj, broj, molim vas?
MOMAK: Broj 124.
SAVA SAVIĆ (Odlazi trkom): Kosmajska ulica broj 124.
|