Протекција (комедија у пет чинова)/56
XI
САВА САВИЋ, МОМАК
САВА САВИЋ
(Полети момку у сусрет чим овај наиђе): Станите! Ви ме морате чути! Они веле да је моја жена била овде?
МОМАК: Јесте, била је једна жена.
САВА САВИЋ: А, дакле, била је? Била је, дакле, моја жена? То је красно, то је лепо! Госпођа Савићка, госпођа Саве Савића? Је л’ црномањаста, је л’ плава, је ли лепа, је ли ружна госпођа Саве Савића?
МОМАК: Ништа вам ја не знам, знам само то да је била једна жина.
САВА САВИЋ: Па како изгледа та госпођа, молићемо?
МОМАК: Онако омалена...
САВА САВИЋ: Аха, омалена, госпођа Саве Савића, омалена. Па шта још о њој знате, молим вас?
МОМАК: Ништа више! Знам само то да сам ту госпођу виђао и јутрос кад сам носио писмо једном господину у Космајску улицу.
САВА САВИЋ: Аха, Космајска улица? Дакле тамо станује госпођа Саве Савића?
МОМАК: Да Космајска улица, али ја више ништа не знам.
САВА САВИЋ: Не морате ништа ни да знате, јер и ја ништа не знам. Дакле, омалена, Космајска улица, је л’ те?
МОМАК: То је све што знам и ништа више, чак не знам ни да је то ваша жена.
САВА САВИЋ: То не знам ни ја. Али сад ћемо видети, јесам ли ја уопште чији муж? Дакле, Космајска улица, број, број, молим вас?
МОМАК: Број 124.
САВА САВИЋ (Одлази трком): Космајска улица број 124.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|