◄   IX X XI   ►

X

САВА САВИЋ, сам

САВА САВИЋ
Сам стоји непомичан и згранут; најзад, после извесне паузе, дрекне): Сава Савићу, шта је то с тобом? (Опет ућути као да чека одговор, па кад не добије, он сам себи одговара) Сава Савићу, ти си пропао! (Осврће се лево и десно па спази шешир на поду и диже га, бришући га рукм) Боже мој, још ја купио нов шешир, она ми је рекла да ми онај стари не стоји добро (Меће шешир на главу) Моја жена! Моја жена била овде и разговарала са господином министром: молила га да ми не да госпођицу Персиду, јер ћу онда оставити њу на сокаку. Моја жена? Ама зар сам ја ожењен? Нисам, брате, тако ми свега на свету! Истина, просио сам пет шест пута до сада, али је то све покварено, нисам се ниједанпут женио, нисам ни сада, Бога ми! ја се заклињем да нисам, и ја чикам, ја позивам све жене на свету нека слободно кажу, јесам ли ја муж ма којој од њих? Изволите, молим вас кажите, јер ја се не сећам да сам чији муж!.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.