Pokondirena tikva/17

DEJSTVO DRUGO

Pozorje 8.

Pozorje osmo

FEMA nosi burmuticu i sat, PREĐAŠNjI

FEMA: Gospodin vilozof, vi ste moj, i Ja sam vaša Ovo je prezident što vam nosim Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on će pokazati koliko puti kuca srce kad hoće da bude venčanje

SARA: (pljeska rukama): Pravo, pravo; to je vic, to je nobl

RUŽIČIĆ: (skine s vrata maramu i počne naglo dole i gore hoditi)

SARA: Mon frer, vi ništa ne odgovarate na artigkajt gospoje Miričke?

RUŽIČIĆ: (Jednako hodi nikoga ne gledajući)

FEMA: On se valjda štogod srdi.

SARA: Zašto bi se srdio? Ko se srdi na venčanje? (Uhvati Ružičića za ruku) Mon frer, gde ste vi?

RUŽIČIĆ: (kao došavši k sebi): Na Parnasu, na vrh Helikona

SARA: Jao, jao! Mlada nevesta vas čeka. Šta ste skinuli maramu?

RUŽIČIĆ: Maramu? (Pipa se.) Ženi, geni treba li da se s onim zanima kojima vi prosti robujete? Duh ostavlja svoje blatno telo pa se u oblake diže da se naslaždava.

SARA: Mon frer, u oblaku nema ovako lepog sata i burmutice.

RUŽIČIĆ: (Femi, koja mu iste stvari pruža):

Blagodarnosti blagi znaci

Solncu jesu podobni,

S blagodatni koje zraci

Tmu od sveta progoni.

Skrob i tuga iščezava

Ravnje svaka so sveta,

Ljubov tepla gde počiva,

Prijateljstvo gde cveta * Iz knjige pod zaglavijem Statustičesko opisanije Srbije

FEMA: Zaboga, kakve nebeske reči!

SARA: Pravo, pravo zato se on zamislio Vidite, madam de Mirič, šta mislite sada?

FEMA: (klekne pred njim): Ja moram ovako da ga počitujem

SARA: Oho, oho! Šta je to, madam de Mirič? Muški pred ženskima kleče

FEMA: Ovo nije čovek, ovo je vilozov; ovako slagati reči.

SARA: Mon frer!

RUŽIČIĆ: Tako je Leda pred Jovišem u strahopočitaniju klečala kad je njegovu silu iskusila

SARA: Gospoja ot Mirič, molim na jednu reč

FEMA: Zapovedajte.

SARA: (Ne bi škodilo kad bi u kujnu otišli da vidimo šta se radi; da se ne presoli supa, da se sarma kako treba zaprži, da ne pregore pečenje)

FEMA: (O, iz drage volje, ako zapovedate.)

SARA: (Ružičiću, koji se, međutim, pustio u misli): Mon frer, skoro je podne, mi idemo da uredimo, vi, međutim, dođite

FEMA: Zapovedajte, alabunar (otidu)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 169 godina.