◄   Позорје 6. Позорје 7. Позорје 8.   ►

Позорје седмо


ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ


САРА: Апропо, како вас могу назвати, богиња, грација, графица или бароница, ја не могу да се резолвирам.

ФЕМА: Коми фо! Ја не знам шта ви с овим желите казати.

САРА: Ах, гледајте како сте срећни, како сте алабонер. Господин филозоф, мој рођак, који се у Паризу могао оженити, мој рођак, ја се дичим, склонио се, хоћете ли моћи погодити? Склонио се ...

ФЕМА: Узети моју кћер ...

САРА: О, маните фрајлицу, она је јошт зелена.

ФЕМА: Слута је она, а не зелена; жао ми је што се и назвала мојом... али нека ... шта су се господин филозоф склонили?

САРА: Гледајте како је дивно, ја вас могу поздравити ле бон тон, ви сте супруга господина филозофа.

ФЕМА: Ох! (Извали се на столицу.)

САРА: Хоће да падне у несвест. Фришко хофманише тропфн (узме стакло с пенџера и принесе јој к носу).

ФЕМА: (лагано): Јесам ли добро показала како се ноблеса владају?

САРА: Ни моја грофица није могла боље.

ФЕМА: (стави се у другу позитуру): Господин от филозоф, дакле, ви зацело мислите?

РУЖИЧИЋ: Ја с облака силазим и тебе за мене налазим.

ФЕМА: Ох, ох! (Лагано Сари) Како се француски уздише?

САРА: Алабонер.

ФЕМА: Алабунар, алабунар, господин филозоф, ја сам слаба, нећу моћи ...

САРА (лагано): Немојте се устезати да се не расрди.

ФЕМА: (нагло): Хоћу, господин вилозов, верујте хоћу. Ј"а сам вам само хтела показати како ноблеси раде, но ја хоћу ... Ах, ја од радости опет падам у несвест кад помислим како ће око мене моје комшинице пузити, како ће ме називати милостивом госпојом филозофицом, а ја ћу њих преко гледати, да покажем да сам већа од њих.

САРА: Ми ћемо се сваки дан на четир' коња возити.

ФЕМА: Нећу се ја мешати с којекаквима. Ко си ти? - Ја сам ваш брат, ја сам ваш ујак, стриц. Јеси ли и ти вилозов? Јеси ли немеш? - Несам. Марш испред мојих очију! Да си ми ти род, и ти би био вилозов као ја.

САРА: Видите воспитаније?

РУЖИЧИЋ: Која њу у восхиштеније доводи, јест благодетелна муза. Ми ћемо непреривно у содружеству богиња и грација бити.

ФЕМА: Ја ћу бити с њима "пер ту".

САРА: Право, право!

ФЕМА: Како се каже француски драга?

САРА: Ma chère.

ФЕМА: Кад их запитам како сте ми, ма шере, како сте спавали, кад ћете у шпанцир, ко вам је правио кур.

РУЖИЧИЋ: Не лармаз. Љубимац муза и грација јест само Аполо.

САРА: И ми њене другарице, право, право, право.

ФЕМА: Па кад донесу пунча, лимунаде.

РУЖИЧИЋ: Парасток; нема тамо пунча; нектар и амврозија.

САРА: Пунча, мон фрер, пунча, ауспруха, токаера, лимунаде, барбараса, ремаркабл! То ћемо и данас имати, је л' те, госпоја от Мирич, и господин ће филозоф с нама ручати?

ФЕМА: Мекарабл, ја ћу таки ребарбараса справити.

САРА: Право, право! (На уво.) Али хоће ли младожења какав дар добити?

ФЕМА: Алабунар, од мога покојног мужа остало је доста ствари (начини смешан комплимент и отиде) САРА: Но, како вам се допада?

РУЖИЧИЋ: Зла волшебница претворила је лепоту Хелене у руготу Хекубе.

САРА: Видите, колика и каква разлика између ње и њене кћери.

РУЖИЧИЋ:

Дође мило време
Да волшебница бреме
Са Хекубе свуче
И у грацију обуче
Тада ће (хм) сунце
Сјајно своје лице,
У Хелене оку
У виспреном скоку
С радостију гледат
Задовољств' осећат.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.