Pokondirena tikva/16
| ◄ Позорје 6. | Pozorje 7. | Позорје 8. ► |
Pozorje sedmo
FEMA, PREĐAŠNjI
SARA: Apropo, kako vas mogu nazvati, boginja, gracija, grafica ili baronica, ja ne mogu da se rezolviram.
FEMA: Komi fo! Ja ne znam šta vi s ovim želite kazati.
SARA: Ah, gledajte kako ste srećni, kako ste alaboner. Gospodin filozof, moj rođak, koji se u Parizu mogao oženiti, moj rođak, ja se dičim, sklonio se, hoćete li moći pogoditi? Sklonio se ...
FEMA: Uzeti moju kćer ...
SARA: O, manite frajlicu, ona je jošt zelena.
FEMA: Sluta je ona, a ne zelena; žao mi je što se i nazvala mojom... ali neka ... šta su se gospodin filozof sklonili?
SARA: Gledajte kako je divno, ja vas mogu pozdraviti le bon ton, vi ste supruga gospodina filozofa.
FEMA: Oh! (Izvali se na stolicu.)
SARA: Hoće da padne u nesvest. Friško hofmaniše tropfn (uzme staklo s pendžera i prinese joj k nosu).
FEMA: (lagano): Jesam li dobro pokazala kako se noblesa vladaju?
SARA: Ni moja grofica nije mogla bolje.
FEMA: (stavi se u drugu pozituru): Gospodin ot filozof, dakle, vi zacelo mislite?
RUŽIČIĆ: Ja s oblaka silazim i tebe za mene nalazim.
FEMA: Oh, oh! (Lagano Sari) Kako se francuski uzdiše?
SARA: Alaboner.
FEMA: Alabunar, alabunar, gospodin filozof, ja sam slaba, neću moći ...
SARA (lagano): Nemojte se ustezati da se ne rasrdi.
FEMA: (naglo): Hoću, gospodin vilozov, verujte hoću. J"a sam vam samo htela pokazati kako noblesi rade, no ja hoću ... Ah, ja od radosti opet padam u nesvest kad pomislim kako će oko mene moje komšinice puziti, kako će me nazivati milostivom gospojom filozoficom, a ja ću njih preko gledati, da pokažem da sam veća od njih.
SARA: Mi ćemo se svaki dan na četir' konja voziti.
FEMA: Neću se ja mešati s kojekakvima. Ko si ti? - Ja sam vaš brat, ja sam vaš ujak, stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li nemeš? - Nesam. Marš ispred mojih očiju! Da si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja.
SARA: Vidite vospitanije?
RUŽIČIĆ: Koja nju u voshištenije dovodi, jest blagodetelna muza. Mi ćemo neprerivno u sodružestvu boginja i gracija biti.
FEMA: Ja ću biti s njima "per tu".
SARA: Pravo, pravo!
FEMA: Kako se kaže francuski draga?
SARA: Ma chère.
FEMA: Kad ih zapitam kako ste mi, ma šere, kako ste spavali, kad ćete u špancir, ko vam je pravio kur.
RUŽIČIĆ: Ne larmaz. Ljubimac muza i gracija jest samo Apolo.
SARA: I mi njene drugarice, pravo, pravo, pravo.
FEMA: Pa kad donesu punča, limunade.
RUŽIČIĆ: Parastok; nema tamo punča; nektar i amvrozija.
SARA: Punča, mon frer, punča, auspruha, tokaera, limunade, barbarasa, remarkabl! To ćemo i danas imati, je l' te, gospoja ot Mirič, i gospodin će filozof s nama ručati?
FEMA: Mekarabl, ja ću taki rebarbarasa spraviti.
SARA: Pravo, pravo! (Na uvo.) Ali hoće li mladoženja kakav dar dobiti?
FEMA: Alabunar, od moga pokojnog muža ostalo je dosta stvari (načini smešan kompliment i otide) SARA: No, kako vam se dopada?
RUŽIČIĆ: Zla volšebnica pretvorila je lepotu Helene u rugotu Hekube.
SARA: Vidite, kolika i kakva razlika između nje i njene kćeri.
RUŽIČIĆ:
- Dođe milo vreme
- Da volšebnica breme
- Sa Hekube svuče
- I u graciju obuče
- Tada će (hm) sunce
- Sjajno svoje lice,
- U Helene oku
- U visprenom skoku
- S radostiju gledat
- Zadovoljstv' osećat.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|