O Makedoniji i Makedoncima
| O Makedoniji i Makedoncima Pisac: Stojan Protić |
I.→ |
O MAKEDONIJI
I
MAKEDONCIMA
od
Stojana M. Protića
(preštampano iz „Odjeka“)
Ova je knjiga nagrađena
iz književnog fonda Ilije M. Kolarca
BEOGRAD
Štamparija K. S. Taušanovića (Stara tel. ul. br. 4)
1888.
strana
Prilično vremena ima već kako vode Srbi i Bugari među sobom spor o Makedoniji. Istorija toga spora svedoči da su ga najpre izazvali Bugari svojim preteranim težnjama i zaktevima. I redovi ovi, nadamo se, posvedočiće to. Upravo može se reći da su Srbi obratili pažnju na to pitanje tek onda, kad su Bugari, u suvišnoj revnosti svojoj počeli dirati čak i u ono što očevidno nije njihovo, i kad su počeli sporiti čak da Srbi žive i u Staroj Srbiji. Nova literatura bugarska, koja se iz pepela digla tek od trećega decenijuma ovoga veka, sva je iz reda zauzeta tim pitanjem i zaražena tom šovinističkom mišlju. Neke prilike, koje imaju svoga osnova u pogodbama njihova preporađanja i stihijama koje su složile njihovu narodnost i njihov jezik, išle su na ruku razvitku toga šovinizma.
U tom je uzorok što Bugari svoj pravi jezik, i svoju pravu otadžbinu i ne ispituju, no se samo bave Makedonijom i Šopovima. Tako je ponikao fakat, da dok su oni za pedeset godina naslagali čitavu gomilu povremenih izdanja i drugih spisa o makedonskom govoru, pesmama i narodu, mi imamo jedva dva tri pisca i jedva 3—4 knjige o tom. Čak i ono što imamo svedoči, kako ne samo nismo mnogo i pravilno mislili o tom, no još i kako smo toliko indeferentni bili u tome da su naša učena društva i službeni spisi krstili imenom bugarskim ono, što rođeni Makedonci i nama samim izneta fakta tvrde da nije bugarsko. Otuda je došlo da nam sad pojedini Bugari pričaju i to, kako u Makedoniji nema ni pomena o Srbima, kao što čini g. Bopčev u Varšavskom Dnevniku.
Kad je na taj način ovo pitanje već izneto na dnevni red; kad ga Bugari već jednako potržu, pa čak i pred Jevropu s njim jednako istrčavaju, kao što svedoči i poznata knjiga sekretara bugarskoga Egzarhata „La Macédoine“ i novi mitinzi i peticije; kad i po priznanju samih Bugara ovaj naš spor neće tako lako i tako brzo da se svrši (vidi pisma o Makedoniji Bopčeva u Varšav. Dnevniku); kad i poznati slavista Lamanski uviđa da se preko toga spora i pitanja ne može lako pretrčati - onda je pravo i dužnost nam je da i mi življe uđemo u borbu. I ako nećemo, kao što i ne treba, da se zalećemo onako kao Bugari, a ono bar da suzbijamo i odbijamo njihove preteranosti i neosnovane postavke, koje, kao što ćemo videti, idu čak tako daleko da i samu nauku kvare, koče i zloupotrebljavaju...
Takve misli su i nas nagnale da uzmemo pero, i da o ovom zaista tugaljivom pitanju i mi kažemo koju reč. Još napred izjavljujemo da ni iz daleka ne pretendujemo da svestrano i potpuno pretresemo ovo pitanje, koje ima da rešava i etnografija, i istorija, i lingvistika, pa, na posletku, i politika. Mi ćemo se ograničiti više manje samo na neke kritičke primedbe onoga što je do sad o tom rađeno, a našim naučnicima i Akademiji ostavićemo (ako oni nemaju preča posla?!), da skupljanjem nove građe sa svom ozbiljnošću i naučnošću uđu u pravi posao i izrade ga onako kao što su Vuk i Daničić svoj posao uradili.
strana
strana
|