◄   VI VII VIII   ►

VII

MOMIR SAM

MOMIR (Pod utiskom bola, koji mu je Nikifor ulio u dušu, teško uzdiše i duboko se zamisli. Čežnjivo gleda gore na bedeme odakle ga je malo pre sunce ogrejalo. Prilazi stolu i nesvesno uzima gitaru koja je tu ostala, naslanja se na sto i svira jednu nežnu vizantijsku romansu, pogleda ući gore na bedeme. Nikifor odlazn. Momir nastavlja svirku i pred kraj romanse, s bedema, nevidljivom rukom bačen, pada cvet. On naglo ostavlja gitaru, pritrči cvetu, diže ga i, s dubokim uzdahom i izrazom sreće i zadovoljstva, prinosi ga usnama da ga celiva, ali u tom trenutku oseti na ramenu nečiju ruku i trgne se ne poljubiv cvet.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.