Mister Dolar (komedija u četiri čina)/2
II
GOSPOĐA MODEL PATU: Milorad! Kel fet on prepar isi? Kakav je to profesor?
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ma foa! To ja najmanje znam. Kažu neki profesor koji je pedeset godina držao predavanja. Mogu zapitati koga ako želite? — (Prilazi Redaktoru) — Večeras imamo neki raut ovde. Zar ne?
REDAKTOR: Da.
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Neki profesor, šta li je? Je li to tako znamenit čovek?
REDAKTOR: O da, vrlo znamenit. Njegovo je ime upravo poznatije u naučnim krugovima van naše granice no što je kod nas. Tvorac je jedne naročite teorije iz oblasti etike; bio je kandidat za Nobelovu nagradu; četrdeset je godina na katedri, pisac je mnogobrojnih naučnih studija i, uopšte, čovek je velikih zasluga.
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Hvala na obaveštenju! — (Prilazi gospođi Model) Taj profesor ima neke teorije, kod nas nije poznat, ali je poznat van naših granica; četrdeset godina sedi na katedri i, eto, to, — To je sve što sam mogao saznati.
ŽAN (Prilazi redaktoru): Smem li vas, gospodine, zamoliti za nešto?
REDAKTOR: Zašto ne, Žan?
ŽAN: Da li vi znate engleski?
REDAKTOR: No pa, služim se, mogu da se snađem.
ŽAN (Vadeći iz džepa jedno pismo): Imam jedno pismo iz Amerike. Od juče se mučim pa ne ume niko da mi ga pročita.
REDAKTOR (Uzima pismo): E, a ko bi vam to otud mogao pisati?
ŽAN: Ne znam. Imam do duše jednog daljnog rođaka tamo. Otišao je još pre trideset godina, ali ima on bliže rodbine pa ne bi meni pisao.
REDAKTOR: I ne bi engleski pisao sem ako je zaboravio naš jezik.
POSLERATNI GOSPODIN: Žan!
ŽAN: Molim lepo!
REDAKTOR: Dobro, idite vi Žan, ja ću razgledati ovo.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE (Gospodinu za stolom): Slušajte, idite mi nađite koga igrača. Htela bih da igram, a vi mi se ne nudite.
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Ja bih radije sa vama legeo.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: O, za to treba imati više hrabrosti ili bar više drskosti, no što je vi imate.
JEDAN KLUBSKI ODBORNIK (Negde u dubini): Muzika, muzika, pozdrav, pozdrav! (Muzika na jedan mah prekine fokstrot koji je svirala i zasvira pozdrav; igrači staju i razdvajaju se u špalire, da naprave mesta za prolaz. Gosti sa stolova ustaju na noge)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|