Мистер Долар (комедија у четири чина)/3
III
ПРОФЕСОР (Стар, седе браде, погрбљен, долази средином праћен Претседником и још неколицином господе. 0н љубазно отпоздравља присутне који га поздрављају аплаузом)
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Одводи га фотељи која стоји усамљена и сасвим напред испред првог стола лево и која је за то нарочито резервисана. Он седа, музика престаје)
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Стане испред фотеље): Уважени господине професоре! Клуб, коме имам част да будем претседник, сматра за велику част што му се дала прилика да у своје анале забележи један тако редак и значајан догађај, овај чин којим се одаје признање вашим великим заслугама на пољу угледа наше науке. Клуб сматра за дужност да се придружи општем признању које вам се данас одаје, и ја ту дужност са поносом и највећим задовољством вршим, поздрављајући вас у нашој средини!
ВИШЕ ГЛАСОВА: Живео!
ПРОФЕСОР (Који је стојећи саслушао говор): Благодарим вам, господине председниче, и свима члановима клуба на пажњи којом ме предусретате и којом ми указујете своје признање. Етика, госпође и господо, којој сам ја посветио пола века труда, изгледа необавештенима споредна наука, нарочито у ово доба материјализма и механизације. Али, господо, ја са поуздањем и дубоким уверењем тврдим да је етика основа човечанској цивилизацији...
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Тако је:
ПРОФЕСОР: Култури се спремају свакодневни смртоносни
Удари (Џаз почиње да свира танго. Парови играју и гомила која је била око профееора бива све мања) — техничка наука се сва заложила за проналазак средстава за разоравање културе. А чему би то одвело да нема цивилизације, коју су ценили сви прогресивни народи од Јелина до данас, а која служи као поуздана бремза противу разорних нагона.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Тако је!
ПРОФЕСОР: Пођимо од основне етике: савлађивања самога себе...
СВИ (Су готово отишли сем неколико господе, Претседника и Послератног господина)
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Тако је! — (Подноси професору шампањ) Го- сподине професоре. Убројавајући и себе у оне који дубоко цене ваше заслуге, дозволите ми да вам то изразим једном чашом освежавајућег пића.
ПРОФЕСОР (Прихвати чашу): Доводите ме у искушење да издам своје принципе, али морам примити као знак поштовања.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Дозволите ми, господине професоре, да вас проведем кроз просторије клуба. Желели би сви наши чланови и поштоваоци да вас поздраве.
ПРОФЕСОР: Молим, ја данас не припадам себи; располажите са мном.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Изволте! — (Узима га под руку и одводи у дубину).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|