Мистер Долар (комедија у четири чина)/2

ПРВИ ЧИН

◄ I

II

III ►

II

ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ: Милорад! Кел фет он препар иси? Какав је то професор?
ГОСПОДИН ИЗ УГЛЕДНЕ ПОРОДИЦЕ: Ма фоа! То ја најмање знам. Кажу неки професор који је педесет година држао предавања. Могу запитати кога ако желите? — (Прилази Редактору) — Вечерас имамо неки раут овде. Зар не?
РЕДАКТОР: Да.
ГОСПОДИН ИЗ УГЛЕДНЕ ПОРОДИЦЕ: Неки професор, шта ли је? Је ли то тако знаменит човек?
РЕДАКТОР: О да, врло знаменит. Његово је име управо познатије у научним круговима ван наше границе но што је код нас. Творац је једне нарочите теорије из области етике; био је кандидат за Нобелову награду; четрдесет је година на катедри, писац је многобројних научних студија и, уопште, човек је великих заслуга.
ГОСПОДИН ИЗ УГЛЕДНЕ ПОРОДИЦЕ: Хвала на обавештењу! — (Прилази госпођи Модел) Тај професор има неке теорије, код нас није познат, али је познат ван наших граница; четрдесет година седи на катедри и, ето, то, — То је све што сам могао сазнати.
ЖАН (Прилази редактору): Смем ли вас, господине, замолити за нешто?
РЕДАКТОР: Зашто не, Жан?
ЖАН: Да ли ви знате енглески?
РЕДАКТОР: Но па, служим се, могу да се снађем.
ЖАН (Вадећи из џепа једно писмо): Имам једно писмо из Америке. Од јуче се мучим па не уме нико да ми га прочита.
РЕДАКТОР (Узима писмо): Е, а ко би вам то отуд могао писати?
ЖАН: Не знам. Имам до душе једног даљног рођака тамо. Отишао је још пре тридесет година, али има он ближе родбине па не би мени писао.
РЕДАКТОР: И не би енглески писао сем ако је заборавио наш језик.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Жан!
ЖАН: Молим лепо!
РЕДАКТОР: Добро, идите ви Жан, ја ћу разгледати ово.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ (Господину за столом): Слушајте, идите ми нађите кога играча. Хтела бих да играм, а ви ми се не нудите.
ГОСПОДИН СА ДОБРИМ ВЕЗАМА: Ја бих радије са вама легео.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: О, за то треба имати више храбрости или бар више дрскости, но што је ви имате.
ЈЕДАН КЛУБСКИ ОДБОРНИК (Негде у дубини): Музика, музика, поздрав, поздрав! (Музика на један мах прекине фокстрот који је свирала и засвира поздрав; играчи стају и раздвајају се у шпалире, да направе места за пролаз. Гости са столова устају на ноге)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.