Mister Dolar (komedija u četiri čina)/12
VII
MATKOVIĆ, ŽAN
MATKOVIĆ
(Isprati je i vraća se pa ide pravo Žanovim vratima i otškrine ih): Žan! Možete li preći ovamo.
ŽAN (Još uvek u kućnoj haljini): Molim lepo, vi želite? (Nosi jednu knjigu sobom)
MATKOVIĆ: Šta vi to čitate?
ŽAN: Pa onu knjigu o bontonu što ste mi kupili.
MATKOVIĆ: Da, da, čitajte to. Nego, sedite da malo razgovaramo. Od ove navale sveta nemamo nikad dovoljno vremena da razgovaramo.
ŽAN: Molim! (Sedne)
MATKOVIĆ: Ja vam, Žan, i ne čitam sva ova pisma koja stižu.
ŽAN: Pa i šta me se tiče.
MATKOVIĆ: Razume se, ali ima stvari koje vas se mogu ticati, Imate i nekoliko ponuda za ženidbu.
ŽAN: O, Bože moj, ala taj svet žuri. Pa ima vremena za to.
MATKOVIĆ: Jedna je od tih ponuda čak i vrlo ozbiljna. Tiče se devojke iz jedne naše vrlo ugledne porodice. To bi vam otvorilo vrata prvih kuća; to bi vam neobično podiglo ugled u društvu.
ŽAN: Zar i vi mislite da treba da se ženim?
MATKOVIĆ: U ovome slučaju da!
ŽAN: Pa znam, ali ako ja ne volim tu devojku ili ako ona mene ne voli?
MATKOVIĆ: Vi, Žan, morate računati s tim da sad pripadate otmenom društvu. A u otmenom društvu ljubav i brak nemaju nikakve veze. Brak je jedno, a ljubav je drugo.
ŽAN: Kako to?
MATKOVIĆ: Pa tako.
ŽAN: Ali ja, vidite...
MATKOVIĆ: Nije reč o vama, Žanu, kakav ste do sad 6ili, nego o onome Žanu kakav imate i morate biti.
ŽAN: Bože moj, to ću ja potpuno da se izgubim. Znate, sve mi izgleda kao da sam seo u neki čamac pa se sve dalje i dalje odmičem od obale, a čamac se neprestano ljulja te me hvata vrtoglavica. Eto, tako mi izgleda kad se onako zamislim....
MATKOVIĆ: Pa to ste se vi kanda uplašili od bogatstva?
ŽAN: Nisam se uplašio. Volim što sam bogat, ko to ne voli, samo, ne znam. Pravo da vam kažem, nije onako kako sam ja mislio.
MATKOVIĆ: A kako ste vi to mislili?
ŽAN: Ne znam, ali drukče sam mislio. Pre, dok sam bio siromah, pa zaradim koliko zaradim i nekako mi slatko to i potrošim ga onako zadovoljno i stegnem onu poslednju paru u džepu... a ovo sad... ne znam, ali nije onako...
MATKOVIĆ: Možda će vam sve to bolje izgledati kad se oženite?
ŽAN: Pa, može biti, samo... znate ženira me da vam kažem, ali... ja ne znam da li vi znate moju Marišku?
MATKOVIĆ: Znam je, ona lepa plavuša. Viđao sam je kad dođe svečeri po vas u klub.
ŽAN: Pa znate, mi smo onako kao vereni, dali smo reč jedno drugom, a ona je i vrlo dobra devojka, čestita je....
MATKOVIĆ: I lepa.
ŽAN: Ne znam da li znate onu kafanicu kod „Ponoćnog sunca”, tamo iza konjičke kasarne?
MATKOVIĆ: Znam, odlazio sam nekada.
ŽAN: Mala, zgodna, čista, ima stalne i dobre goste. Tu uvraćaju i gospoda iz varoši. ja smo i Mariška uvek govorili: Uh, da nam je da možemo uzeti tu kafanicu, pa da se venčamo, pa... a nije ni skupa. Zamislite, cela ona zgrada sa bašticom i sve, sve i sav nameštaj kafanski — sedamdeset i pet hiljada dinara. Nudio mi je gazda, ali, dabome, nisam imao.
MATKOVIĆ: Pa kupite je sad.
ŽAN: E sad, kad ne mogu da je držim. Kad bih mogao pa ja da budem gazda, da je lepo uredim, da se postaram da pribavim goste, a dobra pića i sve onako... Oh, kako bih ja to uživao, to bi za mene bila najveća sreća.
MATKOVIĆ: Tu ćemo kafanu kupiti i poklonićemo je Mariški.
ŽAN: Njoj?
MATKOVIĆ: To nek joj bude vaš dar.
ŽAN: A je l‘ zato, da me se odreče? Na to ona neće pristati. Poznajem ja nju dobro, ne bi ona nikad na to pristala.
MATKOVIĆ: Ne mora vas se odreći; zašto bi vas se odrekla?
ŽAN: Pa da, jer ne bih ni ja hteo nje da se odrečem.
MATKOVIĆ: Razume se. Samo, vi ćete razumeti, vama je potreban veliki ugled u društvu. Sutra uveče bićemo pozvani kod predsednika kluba na čaj. Tu će biti mnogo dama. Verovatno i druge će se nalaziti kraj vas, ali vam preporučujem, Žan da obratite naročitu pažnju na tu gospođicu o kojoj vam govorim.
ŽAN: A koja je to?
MATKOVIĆ: To je ona... sećate je se sa prošle zabave u klubu, one noći kada ste vi postali milionar... vi ste joj polili toaletu.
ŽAN: Sećam se, zbog nje sam izgubio i službu i nazvala me je magarcem pred celim svetom.
MATKOVIĆ: Pa nije vam tek mogla reći „dušo moja” kad ste joj polili toaletu. Uostalom, magarac nije tako teška reč, imaju je sve dame u svome rečniku.
ŽAN: Da, ali zar nije to nezgodno...?
MATKOVIĆ: Ja vas uveravam da vas sutra uveče, na čaju, neće nazvati magarcem.
|