◄   6 Dejstvo prvo 8   ►
7.

MARKO, PREĐAŠNjI


MARKO: No, jeste li pretresli sve vaše rumane?

ALEKSA: Vaša gospodična kći svojim divnim razumom i prostranim vježestvom tako su me obvezali da se otnjud rastati ne mogu.

MARKO: Dobro, kad me u čemu izmenuti može, da ne žalim što sam na nju trošio.

ALEKSA: O, zaista, ona nije bila u Beču vsuje.

MARKO: Neka psuje,... znam da ga neće više viditi.

ALEKSA: Zašto, ljubezni gospodine?

MARKO: Znate, mi smo ljudi prosti, pak nam nije do špacira.

ALEKSA: Ali kad se frajlica uda?

MARKO: I zet mi nije baš od mode.

ALEKSA (gledi na Jelicu): Sožalujem.

MARKO: Prsten je prošo. Ako se budete do nedelje zadržavali, možete mojoj Jelici u svatovi biti.

ALEKSA: Radujem se. (Jelici.) Gospodična, ja i paki čestitam!

JELICA: O іch bіtt’ Ѕіe, ’ѕ іѕ’ ѕehr gemeіn!

ALEKSA: Ništa, ako je dobar.

MARKO: O, gospodine, dobar i čestit mladić. Svi su Batići valjani ljudi.

ALEKSA: Batići? Za Batića gospodična polazi? Ne znate li vi da ste rod?

MARKO: To mlogi misle, ali nismo.

ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca?

MARKO: Jesam; otkud vi to znate?

ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin.

MARKO: Mitar.

ALEKSA: Po običaju: tako obično tepamo deci, i ako je Joan, zovemo ga Jocom, Jockom, Jocikom i tako dalje. Tako i Milutin, poneže ga nema u kalendaru, prozvan bude Mitrom.

MARKO: Tu imate pravo. No kako dođosmo do roda?

ALEKSA: Vašu blaženopočivšu mater držao je stari Batić kao sopstvenu kćer, vospitao je i udao.

MARKO: Ali otkud vi to sve znate?

ALEKSA: Molim, molim. Mila radi zvali su istu vašu dražajšuju mater „Pače“, a sve ovo znate li zašto? Jerbo je Batićeva sestra od tetke udata bila za brata vašega deda. To je ono što sam hoteo

dokazati da ste sirječ rod.

MARKO: Pa kako da ja o tom ništa ne znam?

ALEKSA. Što ne znate, možete se izvjestiti. Požarevac nije preko svjeta, malo samo truda, pak ćete točno izvjestije imati.

MARKO: Hm! Hm! Ako je to tako.

JELICA: O, tatice! Zar ne vidite? Presni rod!

MARKO: Ali kako da je vami baš to tako poznato?

ALEKSA: To su koristi putešestvija. Nijedno opstojateljstvo prenebregnuto ne ostavljam, koje bi od polze ili pagube bilo. A kako bi, na primer, vas sovjest grizla kad bi brak dozvolili između

srodstva.

MARKO: Istina, srodstvo nije baš tako blizu; ali ja nemam nužde ni to činiti. Svet je veliki, i Batić će uvek naći priliku sebi, osobito što moja Jelica neće zato skočiti u bunar. A, Jelice?

JELICA: O, zaista ne, ljubezni tatice.

MARKO: Ta, bogme, tebi da je kakav iz rumana. No ništa. A šta ćemo s prstenom?

JELICA: Ja ne znam, tatice.

MARKO: Moramo ga natrag iskati. Biće Batiću žao, ali šta ću mu. Svet je širok — gospodin baron, učinite mi ljubov i pozabavite se kod moje Jelice, dok se ne vratim.

ALEKSA: Ja za osobeno ščastije primam.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.