Krvni mir/28
PROMJENA
X POJAVA
Stevanova soba kao u II promjeni. STEVAN i MIRKO sjede sami.
STEVAN: Što li ovo nema Stojana?
MIRKO: Ne znam ...
STEVAN: Večeras je ostao malo dulje.
MIRKO: Ja.
STEVAN: Ja mislim da je i sad oko Radanove kuće...
MIRKO: On je najviše tamo.
STEVAN: Kaz’o sam i njemu, a i Radanu za ženidbu. Pa onda, momče, spremi se i ti, jer je i tebi vakat za ženidbe.
MIRKO: Neka! Ja nijesam prestario.
STEVAN: Ja znam, da nijesi prestario, ama treba da se okućiš ... Još samo da dočekam da vas vidim oženjene, pa odmah da umrem.
MIRKO: Pa dočekaćeš ako bog da ... Zdrav si i snažan, pa ćeš još poživiti... (Graja iz daljega.) Čuješ li ti šta?
STEVAN (prisluškuje): Čini mi se k’o nekakva graja ... Ja baš ne čujem dobro ... (Graja sve bliže.) Jes’, duše mi, baš graja ...
MIRKO: Jes’...
STEVAN: Skočider pa vidi đe je?
MIRKO (skoči): Hoću. (Pođe. Graja sve jača.)
STEVAN: Stanider! Čini mi se k’o da čujem Radanov glas.
MIRKO: I meni se čini...
RADAN (ispred kuće): Amo izađi, dušmanine, a ne prijatelju.
STEVAN (začuđen): Šta je to?
MIRKO: Kome ono viče?
RADAN: Izađi! Nemjoj se sakrivati... (Graja sve viša i viša.)
STEVAN (pođe): Baš da vidim šta je to.
MIRKO (zaustavlja ga): Ne iđi! Ko zna što te oni zovu.
STEVAN (Ljutito): Neka ne misle da sam žena ili gori od drugije’... (Pođe no u isti mah.)
|