Крвни мир/27

III ЧИН

XI ПОЈАВА

IX ПОЈАВА

СТАНКО, ПЕРО и још двојица (хитно долазе)

СТАНКО: Је ли истина?
ПЕРО: Зар и он погин’о? (Обојица полетише над Бошка, па га љубе у чело.)
ЛАЗАР (шкрипну зубима): Ето ти твога пријатеља. Лијепо ти ископа кућу ... Зар је то љуцки? ... Зар је то пријатељски, а?
РАДАН (подиже се, па у узбуђењу не знајући шта ће): Па шта ћу, браћо?
СТАНКО: Освети се!
СВИ: Освети се.
РАДАН: Зар њему да се светим?
СТАНКО: Ако се не осветиш, убиће и тебе к’о и њих!
ПЕРО: Убио ти је два рођака, па готово и Милицу и сад да му опростиш?
ЛАЗАР: Ми му нећемо опростити!
ПЕРО: Ми треба да се осветимо!
РАДАН (Бори се ... Погледа на Бошка, па онда, уједанпут разјарено крикну): И осветићу се! Осветићу своју крв! Ми нијесмо више пријатељи, ми смо душмани, најгори душмани на свијету. (Појури.)
ЛАЗАР: И ми ћемо ш њиме.
ПЕРО: Хоћемо.
СТАНКО: Па хајдемо! Шта да чекамо! (Одјуре сви нагло, осим двојице што остану крај Бошка.)

Завјеса пада.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.