Крвни мир/29

III ЧИН

XI ПОЈАВА

XI ПОЈАВА

РАДАН, СТАНКО, ПЕРО, ЛАЗАР и др.

РАДАН (улазећи): Зар си ту?
СТЕВАН (изађе пред њега): Овђе сам. Шта ћеш?
РАДАН (Љутито): Питаш ме шта ћу? Крв моју плати, крвниче ... Кућу си ми ископ’о ...
СТЕВАН: Бога ти, јеси ли при памети?
РАДАН: Ја јесам, ама не знам јеси ли ти?
СТЕВАН (зачуђено): Ама какву крв спомињеш?'
РАДАН: Крв моју.
СТЕВАН (забленуто): Ама шта је било, људи божији?
ЛАЗАР: Убио Стојан Бошка.
СТЕВАН (запањен): Бошка?
РАДАН: Шта се чудиш? Ено га лежи мртав, а и Милица ти полумртва у огњуштини — ах, куку мени! (Ухвати се за главу.)
СТЕВАН (Као да не вјерује. Скоро полугласно пита): И Стојан убио Бошка?
ЛАЗАР: Убио јакако.
РАДАН (стеже пушку): Ама он неће остат’ неосвећен. Ја ћу га осветит’!
СТЕВАН (приступи му ближе): Шта ћеш?
РАДАН (дигне пушку): Да те убијем к’о пса. Не треба да живиш на овом свијету.
СТЕВАН (Љутито истргне му пушку): Зар сам ја томе крив? Ја само питам: је ли истина?
ПЕРО: Истина је!
ЛАЗАР: Ми никад лагали нијесмо.
РАДАН (у љутини иронично): Ето ти твоје поштене заклетве! Треба да се стидиш бога и људи! ... Видиш, како си је одрж’о...
СТЕВАН (плане): И одржаћу је! (Мирку) Ђе је крвник?
МИРКО (уплашен): Не знам.
РАДАН: Ама ја знам: он је побјег’о...
СТЕВАН: Али мени неће утећи! Наћу га макар и под земљом.
МИРКО (приступи му са страхом): Шта си намислио?
СТЕВАН (жестоко): Остави ме! Ја знам шта ћу.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.