Крвни мир/30

III ЧИН

XII ПОЈАВА

►

XII ПОЈАВА

СТОЈАН и пређ.

СТОЈАН (дотрча разбарушен, крвав, блијед ... одрпан. Кад спази овај скуп, стаде укочено и уплашено.)
СТЕВАН: Ходи амо!
СТОЈАН (се не помиче).
СТЕВАН: Јеси ли ти убиио Бошка?
СТОЈАН (Поплашено тргне се и задрхће. Затим звјера око себе, али не говори.)
СТЕВАН (плану): Говори! Питам те!
СТОЈАН (као и раније, само је све збуњенији.)
СТЕВАН (дигне пушку и опали. Стојан се зањиха и паде.) (Радану) Ето! Немој рећи да не држим заклетве ... Дадох вам своју крв!... Откидох вам срце!... Сад идите... (Радан и остали укочено стали па се мртво погледају, не мичући се никако. Стеван се и не осврће на њих, него неко вријеме гледа у Стојана, задрхта и с јауком пада по њему.) Сине мој! Прегорих и тебе, а заклетве не погазих. ’Прости ми! ’Прости ми! (Грли га и љуби.)
МИРКО (који је такође укочен стајао, полети и паде поред Стевана и загрли Стојана по пасу): Брате мој!
ЛАЗАР: Еј, боже мој! Имаш ли и ти срца? ... Хајдемо браћо ...
СВИ РАДАНОВИ: Хајдемо .. .

Завјеса пада

Крај

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.