Krvni mir/12

II ČIN

II POJAVA

II POJAVA

MILOŠ, LAZAR i pređ.

MILOŠ (dolazeći): Još malo, pa će se svi iskupit’ ... Reko mi je i popo da će brže doć’...
LAZAR (gleda): A je li Mirko doš’o?
MILOŠ: Nije... Ama i on će brže... (Opazi Stojana i Nikolu.) Aha, eno i Stojana! (Mahne im glavom a oni otpozdrave.)
Seljaci i seljanke (razilaze se pjevajući):
MUŠKI:

     Oj đevojko, dušo moja,
     Oj đevojko, dušo moja ...

ŽENSKE:

     Đe ’no sinoć s tobom stoja’?
     Đe ’no sinoć s tobom stoja’...

(Odlaze dalje i pjesmu nastavljaju.)

MUŠKI:

     Ostade mii sablja moja... (2 put’)

ŽENSKE:

     Sablja moja i mahrama.
(Glasovi se pomalo gube.)

STOJAN: Eno ih odoše ... Sad malo-pomalo, pa ćemo ostat’ sami.
NIKOLA: Čudim se samo kako našije’ nema.
STOJAN: I sam se čudim.

(U daljini sasvim čuje se nastavak gornje pjesme, ali sad i muški i ženske zajedno:

     Sablja moja i marama
     U marami ogledalo ...

Nestane ih sasvim sa pjesmom.)

MEHANDžIJA (kujundžiji): Sad prtljaj, brate, nemaš se više kome derati... Nit’ velika pazara nit velika šićara.
KUJUNDžIJA: Ak'o nije bilo danas, biće drugi put. (Spremaju stvari.)
MEHANDžIJA (kujundžiji): Ama ti baš krupno lažeš seljacima.
KUJUNDžIJA: To nije ni čudo. Naučio sam se od tebe.
MEHANDžIJA: Nijesi od mene, jer ja lažem pametnije, a mušterije su mi mahnitije ... (Polaze.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetozar Ćorović, umro 1919, pre 105 godina.