Крвни мир/13
III ПОЈАВА
ТРИ ЖЕНЕ и пређ.
(Жене долазе заједно. Свака носи по колијевку.)
ПРВА ЖЕНА: Да останемо овђе.
ДРУГА: Па да останемо.
ПРВА: Ја се богме баш уморила.
ТРЕЋА: А ја баш нијесам.
ДРУГА: Е, али ти си најмлађа.
ЛАЗАР: Ево дођоше и жене Стеванових рођака, а Мирка још нема.
МИЛОШ: Ама не брини се, чојече, доће он брже. Видиш, да нема још ни попа.
НИКОЛА (Стојану): Ако ти буду сватови брже, онда нека знаш да ћу се напит’ к’о што се још никада напио нијесам. Није ми доста читава мјешина вина! И пићу и пјеваћу док не промукнем и не посрнем. Хоћу душе ми!
СТОЈАН: А, вала, и тражићу добра вина, па га макар и скупо платио ... Отићу баш у Ковачевића у Мостар, а он бели има фина вина... Та није шала, једном је ,’вако весеље у животу.
НИКОЛА: Како коме.
СТОЈАН: Шта велиш?
НИКОЛА: Ја велим: како коме. Јер се мени то весеље десило двапут.
СТОЈАН: Е, ама прво је боље.
НИКОЛА: Богме није. У мене је било друго боље, јер знаш: моја покојна имађаше добар језик, па сам се обрадов’о, кад ми је бог скиђе с врата.
ЛАЗАР (Милошу): Право да ти кажем, све ми се ово чини к’о неки сан.
МИЛОШ: И мени.
ЛАЗАР: Све ми се чини: к’о да није ништа било, нити ће бит’...
МИЛОШ: И мени исто тако ... (Чују се гласови.)
СТОЈАН (гледа у даљину): Ето нашије’...
НИКОЛА: Ето их свије’...
СТОЈАН: Не знам зашто: срце ми бије к’о да ће искочит’ из прсију.
НИКОЛА: То је од радости.
СТОЈАН: Не знам: је ли баш од радости, или од чега другога...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.
|