◄   TREĆA POJAVA ČETVRTA POJAVA PETA POJAVA   ►


ČETVRTA POJAVA


BRANKO i pređašnji


BRANKO (koji je međutim stojao na vratima, pretrči i podiže cveće): Ja ću biti tako slobodan!

MALČIKA: Bravo, gospodine Branko, to se zove veština! (Pruži mu ruku.)

BRANKO: Samo sreća, gospođice! (Ostalima.) Klanjam vam se, gospodo!

MALČIKA: Drago mi je, gospodine, da ste održali reč te ste došli!

BRANKO: Zar se može ne doći na poziv tako ljubazne domaćice kao što ste vi, gospođice? Zaista ne, jer to bi bila velika neblagodarnost. (Obzire se. Za sebe.) Ne vidim nigde Savete!

MALČIKA: Vi kao da nešto tražite?

BRANKO: To ne! Gledao sam samo gde bi' mogao štap i šešir ostaviti. Ali eno za njih ćoška! (Ostavi štap i šešir.)

ŠTANCIKA (Malčiki tiho): Ja mu ne verujem; on traži nešto drugo.

MALČIKA (isto tako): I to?

ŠTANCIKA (isto tako): Gospođicu Savetu.

MALČIKA (isto tako): Mislite?

ŠTANCIKA (isto tako): Siguran sam.

MALČIKA (isto tako): Vidićemo!