◄   ДРУГА ПОЈАВА ТРЕЋА ПОЈАВА ЧЕТВРТА ПОЈАВА   ►


ТРЕЋА ПОЈАВА


ТОШИЦА и пређашњи


ТОШИЦА (држи букет цвећа за леђима): Љубим руку, госпођице Малчика! Ваш свагда понизни слуга.

МАЛЧИКА: Драго ми је, господине Тошице! То је лепо од вас да не дате чекати на себе.

ТОШИЦА: То није никад био мој обичај, а сада најмање, кад ме ваше пријатно друштво очекује.

МАЛЧИКА: То се зове учтив одговор! Али шта држите руке на леђима?

ТОШИЦА: Не знам, да ли ће бити по вољи?... То је маленкост, али од свега срца...

МАЛЧИКА: Брзо, немојте ме мучити!

ТОШИЦА: Мучити? Каква красна реч! Зар би' ја био тако срећан да вас мучим!

МАЛЧИКА: Ви сте у томе увек срећан!

ТОШИЦА: Како сте добри!... Но сада већ нећу дуже да вас мучим... Ево шта је! (Покаже букет.)

МАЛЧИКА: Ви сте били и остајете најгалантнији младић нашега доба!

ТОШИЦА: Је л' могуће, госпођице?... Онда допустите да вам ову киту цвећа посветим! (Даје јој цвеће, али га испусти пре него што је Малчика примила.)

МАЛЧИКА (смеје се): Ха, ха, ха. (Тошица и Штанцика сагну се заједно да дижу цвеће, сударе се и падну обоје)

ШТАНЦИКА: Али, господине, ви сте врло невешти!

ТОШИЦА: Молим, ја нисам крив, ви сте мене гурнули!

ШТАНЦИКА: Опростићете, ви сте мене!

ТОШИЦА: Молим лепо, ви сте мене!

МАЛЧИКА: Добро, добро; али ко ће моје цвеће дићи?