Избирачица/3
| ◄ ДРУГА ПОЈАВА | ТРЕЋА ПОЈАВА | ЧЕТВРТА ПОЈАВА ► |
ТРЕЋА ПОЈАВА
ТОШИЦА и пређашњи
ТОШИЦА (држи букет цвећа за леђима): Љубим руку, госпођице Малчика! Ваш свагда понизни слуга.
МАЛЧИКА: Драго ми је, господине Тошице! То је лепо од вас да не дате чекати на себе.
ТОШИЦА: То није никад био мој обичај, а сада најмање, кад ме ваше пријатно друштво очекује.
МАЛЧИКА: То се зове учтив одговор! Али шта држите руке на леђима?
ТОШИЦА: Не знам, да ли ће бити по вољи?... То је маленкост, али од свега срца...
МАЛЧИКА: Брзо, немојте ме мучити!
ТОШИЦА: Мучити? Каква красна реч! Зар би' ја био тако срећан да вас мучим!
МАЛЧИКА: Ви сте у томе увек срећан!
ТОШИЦА: Како сте добри!... Но сада већ нећу дуже да вас мучим... Ево шта је! (Покаже букет.)
МАЛЧИКА: Ви сте били и остајете најгалантнији младић нашега доба!
ТОШИЦА: Је л' могуће, госпођице?... Онда допустите да вам ову киту цвећа посветим! (Даје јој цвеће, али га испусти пре него што је Малчика примила.)
МАЛЧИКА (смеје се): Ха, ха, ха. (Тошица и Штанцика сагну се заједно да дижу цвеће, сударе се и падну обоје)
ШТАНЦИКА: Али, господине, ви сте врло невешти!
ТОШИЦА: Молим, ја нисам крив, ви сте мене гурнули!
ШТАНЦИКА: Опростићете, ви сте мене!
ТОШИЦА: Молим лепо, ви сте мене!
МАЛЧИКА: Добро, добро; али ко ће моје цвеће дићи?