Zvonimir/12
| ←Drugi prizor | Zvonimir Pisac: Jovan Subotić TREĆI PRIZOR |
Četvrti prizor→ |
TREĆI PRIZOR
SLAVIŠA (dođe):
Čudne, striče. od ljudih radosti!
Kud god prođem, trče gomilama,
Pa se deru i kape bacaju,
I krive se, da od smieha pukueš.
Jedan zinu, mišljah iz usta mu
Voz će siena pred mene izići,
Brže zlatac iz špaga izvadim,
I bacim ga u ždrielo razdrto.
Kud namislih, pogodih, u usta
A on grcnu, pa stade pljuckati,
Oni drugi u smieh, te grohotom.
A kad vide, šta je izgrcao,
I on i svi još većma zariču.
BAN PETAR:
Čuvaj samo, da kog neuvriediš,
Jer puk lako svoju ljubov mienja.
Čim tim imaš, čim tim izgubiš je.
SLAVIŠA:
O neboj se, svima se dopalo.
Al' poslušaj, ovo je i bolje.
Jedan diečko u polu izritan,
Sve preda mnom trči i dere se,
I kapicu u visinu baca.
Kapica mu dosta nova bieše,
Pa zato se njome i razmeta,
Da sviet vidi, da nije koješta.
Jedared je opet u vis baci,
A ja za njom izpustim strielicu,
I nabodem na strielu kapicu.
Padne kapa, a padne i striela,
A on brže tamo, pa pregledaj,
Odtud, od'ud, — kapa razvaljena!
Smieju mu se, kako koji može,
A ja onda svoju skini s glave
Pa naturi njemu na glavuru.
Da vi'š samo čuda i pokora!
Učini se čitava gungula,
Te svi u glas: Bog da živi kralja
Jedva sam se od njih uklonio.
BAN PETAR:
Dvoje t' dobro za rukom izpade,
Ono treće ostav' za drugi put,
Dok na glavu miesto one kape
Zlatnu krunu hrvatsku namiestiš.
(Mutimiru)
Hajde, kneže, kad sve dobro stoji,
Kreći ljude uprav u Biograd.
(Odu)
|