Звонимир/13

Звонимир
Писац: Јован Суботић
ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

ЧЕТВРТИ ПРИЗОР

Дворана у двору Звонимировом.
Клонимир, Лапсан.
(дођу).
КЛОНИМИР:
Ја ти кажем, ми ћемо зло проћи.
ЛАПСАН:
Немај бриге док је Звонимира.
КЛОНИМИР:
И ја сам се досад навикао
Добро чекат' бана слушајући,
Ал' сад ми се ниешто недопада.
ЛАПСАН:
Ваљда није са краљем умрла
И банова мудрост и виештина.
КЛОНИМИР:
Зар невидиш, да се промиенио?
До сада је свиетли пламен био,
Сад је угљен умотан пепелом.
Противници долазе с оружјем,
А он сабљу држи на чивији,
Пак и наше неда опасат' нам.
ЛАПСАН:
Имаш право. И мени је чудо.
Али ваља да је тако боље.
Увиек бија од нас паметнији,
Пак и данас лиепше намиестит' ће.
КЛОНИМИР:
Свиет непита, ко бољи бијаше,
Нег' ко данас знаде га добити.
ЛАПСАН:
Би л' ваљало, да му шта рекнемо?
КЛОНИМИР:
Тога ради и дођох овамо.
Ил' нек' ради, ил' нека нам каже,
Зашт' је боље чекат' нег' хватат' се.
ЛАПСАН:
Пак хајдемо да му говоримо.
КЛОНИМИР:
Чекај само, док легат отиђе.
Већ два часа на само виећају,
И то тако из дна у дан бива,
Од кад краља Петра сахранише.
ЛАПСАН:
Никада се није покајао
Ко с паметним који час проведе.
КЛОНИМИР:
Небих ни ја риечице рекао,
Да тај мудрац бритку сабљу паше.
Ал овако бојим ти се, друже,
Да нам памет сабље незатопи.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.