Ženik slobode
Pisac: Dragutin Ilić
PROLOG - POJAVA IV



POJAVA IV

(Dotirči Radovan sav zaduvan).
 
RADOVAN:
Harambašo!
ČARAPIĆ:
Šta, Radovane?
RADOVAN:
U Belom Potoku biće da je veliko zlo;
jer evo gde nam dolazi gomila nejači.
ČARAPIĆ:
Poteci, Rade, begunce mi daj,
U zaklon tu, pod onim bedemom!
Vi, momci spremni da ste, u potok
Za krvnicima!
MARKO (gleda u šumu):
Evo prvoga!... (gleda)
Kukavna žena; ta baš posrće.
STRAŽAR (s polja):
Ko je?
ALEKSA (tužno):
Rode moj!
Čije li grehe ispaštamo to?
MARKO (koji je s Čarapićem i ostalima gledao od kuda se glas čuje):
Pavlije stare to je zgrbljen stas;
Geguca jadna.
ČARAPIĆ:
Godine su to;
Pa onda, sin joj odvučen u grad;
Bog zna nisu l' ga stamanili već!



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.