Женик слободе/ПОЈАВА IV
←ПОЈАВА III | Женик слободе Писац: Драгутин Илић ПРОЛОГ - ПОЈАВА IV |
ПОЈАВА V→ |
(Дотирчи Радован сав задуван).
РАДОВАН:
Харамбашо!
ЧАРАПИЋ:
Шта, Радоване?
РАДОВАН:
У Белом Потоку биће да је велико зло;
јер ево где нам долази гомила нејачи.
ЧАРАПИЋ:
Потеци, Раде, бегунце ми дај,
У заклон ту, под оним бедемом!
Ви, момци спремни да сте, у поток
За крвницима!
МАРКО (гледа у шуму):
Ево првога!... (гледа)
Кукавна жена; та баш посрће.
СТРАЖАР (с поља):
Ко је?
АЛЕКСА (тужно):
Роде мој!
Чије ли грехе испаштамо то?
МАРКО (који је с Чарапићем и осталима гледао од куда се глас чује):
Павлије старе то је згрбљен стас;
Гегуца јадна.
ЧАРАПИЋ:
Године су то;
Па онда, син јој одвучен у град;
Бог зна нису л' га стаманили већ!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|