◄   POJAVA VI POJAVA VII POJAVA VIII   ►

POJAVA VII
U sobu uleti Grabancijaš.

GRABANCIJAŠ:

Stojte!

(Mahne nad svima štapićem i kamo se koja gdje zatekla, tako se svaka i skameni.)

Kam na kamo čvrsto stoji,
Sanak svoje žrtve broji,
Noć se sprema,
Gora dr’jema
Nad svijetom slazi san;
Stojte, stojte,
Ne čekajte;
Kamen spava noć i dan!

(Priđe Ravijojli i taknuv je štapom, zove:)
 
Ravijojlo!

RAVIJOJLA (kroza san):

Hoj!

GRABANCIJAŠ (naperi štapić njenim grudima):

Mrak u gori,
Noć u doli;
Tamom puti
Obasuti,
Nebo, zemlja spi;
Nad planinom
I urvinom
Dižemo se mi.

(Polazi nazatke izlazu. Ravijojla sa opruženim rukama, stupa za njim i nestade ih u koridoru. — Oluja jednako. Za pozornicom čuje se muški hor.)

MUŠKI HOR:

Raskrili šimšir-vrata,
Nevjesto mila,
Da soko zlatoperi
Ne lomi krila.
Iz dvora neva kliče,
Svatove viče:
Otkud mi svati, pošli,
Dobro mi došli!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.